حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ - وَتَقَارَبَا فِي اللَّفْظِ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُجَاءُ بِالْمَوْتِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ كَأَنَّهُ كَبْشٌ أَمْلَحُ - زَادَ أَبُو كُرَيْبٍ - فَيُوقَفُ بَيْنَ الْجَنَّةِ وَالنَّارِ - وَاتَّفَقَا فِي بَاقِي الْحَدِيثِ - فَيُقَالُ يَا أَهْلَ الْجَنَّةِ هَلْ تَعْرِفُونَ هَذَا فَيَشْرَئِبُّونَ وَيَنْظُرُونَ وَيَقُولُونَ نَعَمْ هَذَا الْمَوْتُ - قَالَ - وَيُقَالُ يَا أَهْلَ النَّارِ هَلْ تَعْرِفُونَ هَذَا قَالَ فَيَشْرَئِبُّونَ وَيَنْظُرُونَ وَيَقُولُونَ نَعَمْ هَذَا الْمَوْتُ - قَالَ - فَيُؤْمَرُ بِهِ فَيُذْبَحُ - قَالَ - ثُمَّ يُقَالُ يَا أَهْلَ الْجَنَّةِ خُلُودٌ فَلاَ مَوْتَ وَيَا أَهْلَ النَّارِ خُلُودٌ فَلاَ مَوْتَ " . قَالَ ثُمَّ قَرَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم { وَأَنْذِرْهُمْ يَوْمَ الْحَسْرَةِ إِذْ قُضِيَ الأَمْرُ وَهُمْ فِي غَفْلَةٍ وَهُمْ لاَ يُؤْمِنُونَ} وَأَشَارَ بِيَدِهِ إِلَى الدُّنْيَا .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилдилар — лафзлари яқин эди — иккаласи: бизга Абу Муовия Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Саъиддан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Қиёмат кунида ўлим оқ-қора рангли қўчқор суратида келтирилади — Абу Курайб қўшди: — ва Жаннат билан олов ўртасида тўхтатилади — ҳадиснинг қолганида иккиси иттифоқ қилдилар: — сўнг: ‹Эй Жаннат аҳли, буни танийсизларми?› дейилади. Улар бўйинларини чўзиб қарайдилар ва: ‹Ҳа, бу ўлим›, дейдилар. Ва: ‹Эй олов аҳли, буни танийсизларми?› дейилади. Улар бўйинларини чўзиб қарайдилар ва: ‹Ҳа, бу ўлим›, дейдилар. Сўнг у (ўлим қўчқори) келтирилиб сўйилади. Сўнг: ‹Эй Жаннат аҳли, абадийлик, энди ўлим йўқ; эй олов аҳли, абадийлик, энди ўлим йўқ›, дейилади». Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўқиди: «Уларни ҳасрат куни — иш ҳал қилинган вақт билан огоҳлантир, ҳолбуки улар ғафлатда ва имон келтирмайдилар», ва қўли билан дунёга ишора қилди.