حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ الأَعْرَابُ إِذَا قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَأَلُوهُ عَنِ السَّاعَةِ مَتَى السَّاعَةُ فَنَظَرَ إِلَى أَحْدَثِ إِنْسَانٍ مِنْهُمْ فَقَالَ " إِنْ يَعِشْ هَذَا لَمْ يُدْرِكْهُ الْهَرَمُ قَامَتْ عَلَيْكُمْ سَاعَتُكُمْ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилдилар, улар: бизга Абу Усома Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, дедилар. У деди: Бадавий араблар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига келганларида, ундан Соат (Қиёмат) ҳақида: ‹Соат қачон?› деб сўрардилар. У улардан энг ёш инсонга қараб: «Агар бу яшаса, унга қарилик етиб келмасдан, Соатингиз сизларнинг устингизга қоим бўлади», дедилар.