حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ ثَلاَثَةً فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ أَبْرَصَ وَأَقْرَعَ وَأَعْمَى فَأَرَادَ اللَّهُ أَنْ يَبْتَلِيَهُمْ فَبَعَثَ إِلَيْهِمْ مَلَكًا فَأَتَى الأَبْرَصَ فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ لَوْنٌ حَسَنٌ وَجِلْدٌ حَسَنٌ وَيَذْهَبُ عَنِّي الَّذِي قَدْ قَذِرَنِي النَّاسُ . قَالَ فَمَسَحَهُ فَذَهَبَ عَنْهُ قَذَرُهُ وَأُعْطِيَ لَوْنًا حَسَنًا وَجِلْدًا حَسَنًا قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الإِبِلُ - أَوْ قَالَ الْبَقَرُ شَكَّ إِسْحَاقُ - إِلاَّ أَنَّ الأَبْرَصَ أَوِ الأَقْرَعَ قَالَ أَحَدُهُمَا الإِبِلُ وَقَالَ الآخَرُ الْبَقَرُ - قَالَ فَأُعْطِيَ نَاقَةً عُشَرَاءَ فَقَالَ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فِيهَا - قَالَ - فَأَتَى الأَقْرَعَ فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ شَعَرٌ حَسَنٌ وَيَذْهَبُ عَنِّي هَذَا الَّذِي قَذِرَنِي النَّاسُ . قَالَ فَمَسَحَهُ فَذَهَبَ عَنْهُ وَأُعْطِيَ شَعَرًا حَسَنًا - قَالَ - فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْبَقَرُ . فَأُعْطِيَ بَقَرَةً حَامِلاً فَقَالَ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فِيهَا - قَالَ - فَأَتَى الأَعْمَى فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ أَنْ يَرُدَّ اللَّهُ إِلَىَّ بَصَرِي فَأُبْصِرَ بِهِ النَّاسَ - قَالَ - فَمَسَحَهُ فَرَدَّ اللَّهُ إِلَيْهِ بَصَرَهُ . قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْغَنَمُ . فَأُعْطِيَ شَاةً وَالِدًا فَأُنْتِجَ هَذَانِ وَوَلَّدَ هَذَا - قَالَ - فَكَانَ لِهَذَا وَادٍ مِنَ الإِبِلِ وَلِهَذَا وَادٍ مِنَ الْبَقَرِ وَلِهَذَا وَادٍ مِنَ الْغَنَمِ . قَالَ ثُمَّ إِنَّهُ أَتَى الأَبْرَصَ فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ قَدِ انْقَطَعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي فَلاَ بَلاَغَ لِيَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ ثُمَّ بِكَ أَسْأَلُكَ بِالَّذِي أَعْطَاكَ اللَّوْنَ الْحَسَنَ وَالْجِلْدَ الْحَسَنَ وَالْمَالَ بَعِيرًا أَتَبَلَّغُ عَلَيْهِ فِي سَفَرِي . فَقَالَ الْحُقُوقُ كَثِيرَةٌ . فَقَالَ لَهُ كَأَنِّي أَعْرِفُكَ أَلَمْ تَكُنْ أَبْرَصَ يَقْذَرُكَ النَّاسُ فَقِيرًا فَأَعْطَاكَ اللَّهُ فَقَالَ إِنَّمَا وَرِثْتُ هَذَا الْمَالَ كَابِرًا عَنْ كَابِرٍ . فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ . قَالَ وَأَتَى الأَقْرَعَ فِي صُورَتِهِ فَقَالَ لَهُ مِثْلَ مَا قَالَ لِهَذَا وَرَدَّ عَلَيْهِ مِثْلَ مَا رَدَّ عَلَى هَذَا فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ . قَالَ وَأَتَى الأَعْمَى فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ وَابْنُ سَبِيلٍ انْقَطَعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي فَلاَ بَلاَغَ لِيَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ ثُمَّ بِكَ أَسْأَلُكَ بِالَّذِي رَدَّ عَلَيْكَ بَصَرَكَ شَاةً أَتَبَلَّغُ بِهَا فِي سَفَرِي فَقَالَ قَدْ كُنْتُ أَعْمَى فَرَدَّ اللَّهُ إِلَىَّ بَصَرِي فَخُذْ مَا شِئْتَ وَدَعْ مَا شِئْتَ فَوَاللَّهِ لاَ أَجْهَدُكَ الْيَوْمَ شَيْئًا أَخَذْتَهُ لِلَّهِ فَقَالَ أَمْسِكْ مَالَكَ فَإِنَّمَا ابْتُلِيتُمْ فَقَدْ رُضِيَ عَنْكَ وَسُخِطَ عَلَى صَاحِبَيْكَ .
Бизга Шайбон ибн Фарруҳ ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳа ривоят қилди, менга Абдурраҳмон ибн Абу Амра ривоят қилди: Абу Ҳурайра унга ривоят қилди: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитди: «Бану Исроилда уч киши бор эди: пес (алабарас), кал ва кўр. Аллаҳ уларни синамоқчи бўлиб, уларга бир малоика юборди. У песнинг олдига келиб: «Сенга энг ёқимли нарса нима?» деди. У: «Чиройли ранг, чиройли тери ва мени одамлар жирканадиган нарсанинг мен(дан) кетиши», деди. У: — Шунда уни сийпалади ва ундан жирканчлиги кетди, унга чиройли ранг ва чиройли тери берилди. — У: «Сенга қайси мол энг ёқимли?» деди. У: «Туя», деди — ёки «Сигир», деди, Ишоқ шубҳа қилди — бироқ пес ёки калнинг бири «Туя», иккинчиси «Сигир» деди. — У: — Шунда унга бўғоз туя берилди ва: «Аллаҳ сенга уни баракали қилсин», деди. — У: — Сўнг калнинг олдига келиб: «Сенга энг ёқимли нарса нима?» деди. У: «Чиройли соч ва одамлар жирканадиган бу нарсанинг мен(дан) кетиши», деди. У: — Шунда уни сийпалади ва ундан (жирканчлиги) кетди, унга чиройли соч берилди. — У: — «Сенга қайси мол энг ёқимли?» деди. У: «Сигир», деди. Шунда унга бўғоз сигир берилди ва: «Аллаҳ сенга уни баракали қилсин», деди. — У: — Сўнг кўрнинг олдига келиб: «Сенга энг ёқимли нарса нима?» деди. У: «Аллаҳ менга кўзимни қайтариб берса, мен у билан одамларни кўрсам», деди. — У: — Шунда уни сийпалади ва Аллаҳ унга кўзини қайтарди. У: «Сенга қайси мол энг ёқимли?» деди. У: «Қўй», деди. Шунда унга туғадиган қўй берилди. Буларнинг (иккитасиникилари) бола туғди ва буники ҳам туғди. — У: — Шундай қилиб бунга бир водий туя, бунга бир водий сигир ва бунга бир водий қўй бўлди. У деди: Сўнг у песнинг олдига унинг суратида ва шаклида келиб: «Фақир кишиман, сафаримда барча воситаларим узилиб қолди, бугун Аллаҳдан, сўнг сендан бошқа етадиган жойим йўқ. Сенга чиройли ранг, чиройли тери ва молни берган Зот ҳақи, мен сафаримда етиб оладиган бир туя (сўрайман)», деди. У: «Ҳақлар (бошқаларнинг ҳақлари) кўпдир», деди. (Малоика) унга: «Гўё мен сени танийман, сен пес эмасмидинг, одамлар сендан жирканарди, фақир эдинг, Аллаҳ сенга берди-ку?» деди. У: «Мен бу молни авлоддан-авлодга мерос қилиб олдим», деди. У: «Агар сен ёлғончи бўлсанг, Аллаҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин», деди. У деди: Сўнг калнинг олдига унинг суратида келиб, бунга айтганидек айтди, у ҳам бунга (песга) қайтаргандек қайтарди. Шунда у: «Агар сен ёлғончи бўлсанг, Аллаҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин», деди. У деди: Сўнг кўрнинг олдига унинг суратида ва шаклида келиб: «Фақир кишиман ва йўловчиман, сафаримда барча воситаларим узилиб қолди, бугун Аллаҳдан, сўнг сендан бошқа етадиган жойим йўқ. Сенга кўзингни қайтарган Зот ҳақи, мен сафаримда у билан етиб оладиган бир қўй (сўрайман)», деди. У: «Мен кўр эдим, Аллаҳ менга кўзимни қайтарди. Бас, хоҳлаганингни ол ва хоҳлаганингни қолдир. Валлаҳи, бугун сен Аллаҳ учун олган нарсангда сенга қийинчилик туғдирмайман», деди. Шунда у: «Молингни ушлаб қол, сизлар синалдингиз, сендан рози бўлинди ва икки шеригингдан ғазабланилди», деди.