حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - يَعْنِي الدَّرَاوَرْدِيَّ - عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الدُّنْيَا سِجْنُ الْمُؤْمِنِ وَجَنَّةُ الْكَافِرِ " .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Абдулазиз — яъни Даровардий — Алодан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Дунё мўминнинг зиндони ва кофирнинг жаннатидир».
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ بْنِ قَعْنَبٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، - يَعْنِي ابْنَ بِلاَلٍ - عَنْ جَعْفَرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَرَّ بِالسُّوقِ دَاخِلاً مِنْ بَعْضِ الْعَالِيَةِ وَالنَّاسُ كَنَفَتَهُ فَمَرَّ بِجَدْىٍ أَسَكَّ مَيِّتٍ فَتَنَاوَلَهُ فَأَخَذَ بِأُذُنِهِ ثُمَّ قَالَ " أَيُّكُمْ يُحِبُّ أَنَّ هَذَا لَهُ بِدِرْهَمٍ " . فَقَالُوا مَا نُحِبُّ أَنَّهُ لَنَا بِشَىْءٍ وَمَا نَصْنَعُ بِهِ قَالَ " أَتُحِبُّونَ أَنَّهُ لَكُمْ " . قَالُوا وَاللَّهِ لَوْ كَانَ حَيًّا كَانَ عَيْبًا فِيهِ لأَنَّهُ أَسَكُّ فَكَيْفَ وَهُوَ مَيِّتٌ فَقَالَ " فَوَاللَّهِ لَلدُّنْيَا أَهْوَنُ عَلَى اللَّهِ مِنْ هَذَا عَلَيْكُمْ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ибн Қаънаб ривоят қилди, бизга Сулаймон — яъни ибн Билол — Жаъфардан, у отасидан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Олия томонидан кириб келаётиб бозордан ўтдилар, одамлар атрофларида эди. Шунда у ўлик, кичик қулоқли бир улоқнинг ёнидан ўтдилар ва уни қўлига олиб қулоғидан ушладилар, сўнг: «Қайси бирингиз буни бир дирҳамга ўзиники бўлишини хоҳлайди?» дедилар. Улар: «Биз уни ҳеч нарсага ҳам ўзимизники бўлишини хоҳламаймиз, уни нима қиламиз?» дейишди. У: «Унинг сизники бўлишини хоҳлайсизларми?» деди. Улар: «Валлаҳи, агар у тирик бўлганида ҳам унда айб бўларди, чунки у кичик қулоқли, ҳолбуки у ўлик-ку?» дейишди. Шунда у: «Валлаҳи, дунё Аллаҳ ҳузурида бундан кўра кўпроқ хор (арзимас)дир, қанчалик бу сиз учун (арзимас бўлса)», дедилар.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى الْعَنَزِيُّ، وَإِبْرَاهِيمُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَرْعَرَةَ السَّامِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، - يَعْنِيَانِ الثَّقَفِيَّ - عَنْ جَعْفَرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . بِمِثْلِهِ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ الثَّقَفِيِّ فَلَوْ كَانَ حَيًّا كَانَ هَذَا السَّكَكُ بِهِ عَيْبًا .
Менга Муҳаммад ибн ал-Мусанна ал-Аназий ва Иброҳим ибн Муҳаммад ибн Аръара ас-Сомий ривоят қилиб, иккови: бизга Абдулваҳҳоб — яъни Сақафийни назарда тутиб — Жаъфардан, у отасидан, у Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшашини ривоят қилди, бироқ Сақафийнинг ҳадисида: «Агар у тирик бўлганида бу кичик қулоқлилик унда айб бўларди», деб келди.
حَدَّثَنَا هَدَّابُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَقْرَأُ { أَلْهَاكُمُ التَّكَاثُرُ} قَالَ " يَقُولُ ابْنُ آدَمَ مَالِي مَالِي - قَالَ - وَهَلْ لَكَ يَا ابْنَ آدَمَ مِنْ مَالِكَ إِلاَّ مَا أَكَلْتَ فَأَفْنَيْتَ أَوْ لَبِسْتَ فَأَبْلَيْتَ أَوْ تَصَدَّقْتَ فَأَمْضَيْتَ " .
Бизга Ҳаддоб ибн Холид ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, бизга Қатода Мутаррифдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига келдим, у {Алҳокумут-такосур} (оятини) ўқиётган эди. У деди: «Одам боласи «Мол-мулким, мол-мулким» дейди. — У деди: — Эй Одам боласи, молинг-мулкингдан сенга, еб тугатганинг, ёки кийиб эскиртганинг, ёки садақа қилиб (охиратга) жўнатганингдан бошқа нима қолади?»
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، وَقَالاَ، جَمِيعًا حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدٍ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا أَبِي كُلُّهُمْ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ انْتَهَيْتُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . فَذَكَرَ بِمِثْلِ حَدِيثِ هَمَّامٍ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанна ва ибн Башшор ривоят қилиб, иккови: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, дедилар; иккови: бизга ибн Абу Адий Саъийддан ривоят қилди, дедилар; (ҳ) яна бизга ибнул-Мусанна ривоят қилди, бизга Муъоз ибн Ҳишом ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди — ҳаммаси Қатодадан, у Мутаррифдан, у отасидан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига етиб бордим. Сўнг у Ҳаммомнинг ҳадиси мисолида зикр қилди.
حَدَّثَنِي سُوَيْدُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ مَيْسَرَةَ، عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي، هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَقُولُ الْعَبْدُ مَالِي مَالِي إِنَّمَا لَهُ مِنْ مَالِهِ ثَلاَثٌ مَا أَكَلَ فَأَفْنَى أَوْ لَبِسَ فَأَبْلَى أَوْ أَعْطَى فَاقْتَنَى وَمَا سِوَى ذَلِكَ فَهُوَ ذَاهِبٌ وَتَارِكُهُ لِلنَّاسِ " .
Менга Сувайд ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Ҳафс ибн Майсара Алодан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Банда «Мол-мулким, мол-мулким» дейди. Ҳолбуки унинг молидан унга фақат учта нарса (қолади): еб тугатгани, ёки кийиб эскиртгани, ёки бериб (охиратга) сақлаб қўйгани. Бундан бошқаси эса кетувчидир ва уни одамларга қолдирувчидир».
وَحَدَّثَنِيهِ أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ، أَخْبَرَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، أَخْبَرَنِي الْعَلاَءُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Буни менга Абу Бакр ибн Ишоқ ҳам ривоят қилди, бизга ибн Абу Марям хабар берди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар хабар берди, менга Ало ибн Абдурраҳмон шу иснод билан шу мисолда хабар берди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، كِلاَهُمَا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، قَالَ يَحْيَى أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَتْبَعُ الْمَيِّتَ ثَلاَثَةٌ فَيَرْجِعُ اثْنَانِ وَيَبْقَى وَاحِدٌ يَتْبَعُهُ أَهْلُهُ وَمَالُهُ وَعَمَلُهُ فَيَرْجِعُ أَهْلُهُ وَمَالُهُ وَيَبْقَى عَمَلُهُ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий ва Зуҳайр ибн Ҳарб, иккови ибн Уяйнадан ривоят қилди, Яҳё деди: бизга Суфён ибн Уяйна Абдуллаҳ ибн Абу Бакрдан хабар берди, у деди: Анас ибн Моликни шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Маййитга учта нарса эргашади, сўнг иккитаси қайтади ва биттаси қолади: унга аҳли, моли ва амели эргашади. Сўнг аҳли ва моли қайтади ва амели қолади».
حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، - يَعْنِي ابْنَ حَرْمَلَةَ بْنِ عِمْرَانَ التُّجِيبِيَّ - أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَنَّ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَمْرَو بْنَ عَوْفٍ وَهُوَ حَلِيفُ بَنِي عَامِرِ بْنِ لُؤَىٍّ وَكَانَ شَهِدَ بَدْرًا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ أَبَا عُبَيْدَةَ بْنَ الْجَرَّاحِ إِلَى الْبَحْرَيْنِ يَأْتِي بِجِزْيَتِهَا وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هُوَ صَالَحَ أَهْلَ الْبَحْرَيْنِ وَأَمَّرَ عَلَيْهِمُ الْعَلاَءَ بْنَ الْحَضْرَمِيِّ فَقَدِمَ أَبُو عُبَيْدَةَ بِمَالٍ مِنَ الْبَحْرَيْنِ فَسَمِعَتِ الأَنْصَارُ بِقُدُومِ أَبِي عُبَيْدَةَ فَوَافَوْا صَلاَةَ الْفَجْرِ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم انْصَرَفَ فَتَعَرَّضُوا لَهُ فَتَبَسَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ رَآهُمْ ثُمَّ قَالَ " أَظُنُّكُمْ سَمِعْتُمْ أَنَّ أَبَا عُبَيْدَةَ قَدِمَ بِشَىْءٍ مِنَ الْبَحْرَيْنِ " . فَقَالُوا أَجَلْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " " فَأَبْشِرُوا وَأَمِّلُوا مَا يَسُرُّكُمْ فَوَاللَّهِ مَا الْفَقْرَ أَخْشَى عَلَيْكُمْ . وَلَكِنِّي أَخْشَى عَلَيْكُمْ أَنْ تُبْسَطَ الدُّنْيَا عَلَيْكُمْ كَمَا بُسِطَتْ عَلَى مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ فَتَنَافَسُوهَا كَمَا تَنَافَسُوهَا وَتُهْلِكَكُمْ كَمَا أَهْلَكَتْهُمْ " .
Менга Ҳармала ибн Яҳё ибн Абдуллаҳ — яъни ибн Ҳармала ибн Имрон ат-Тужибийни назарда тутиб — ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус ибн Шиҳобдан, у Урва ибн Зубайрдан хабар берди: Мисвар ибн Махрама унга хабар берди: Амр ибн Авф — у Бану Омир ибн Луъаййнинг иттифоқдоши бўлиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Бадрда қатнашган эди — унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абу Убайда ибнул-Жарроҳни Баҳрайнга унинг жизясини олиб келиши учун юбордилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ўзлари Баҳрайн аҳли билан сулҳ тузган ва уларга Ало ибнул-Ҳадрамийни амир қилиб қўйган эдилар. Сўнг Абу Убайда Баҳрайндан мол билан келди. Ансорлар Абу Убайданинг келганини эшитдилар ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бомдод намозида ҳозир бўлдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозни ўқигач бурилдилар, шунда улар йўлига чиқдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларни кўрганда табассум қилдилар, сўнг: «Ўйлайманки, Абу Убайданинг Баҳрайндан бирор нарса билан келганини эшитгансизлар», дедилар. Улар: «Ҳа, эй Расулуллаҳ», дейишди. У: «Бас, суюнинг ва сизни хурсанд қиладиган нарсадан умид қилинг. Валлаҳи, мен сиз учун фақирликдан қўрқмайман. Лекин мен сиздан дунё сизларга, сиздан олдингиларга кенг ёйилгани каби кенг ёйилишидан, сўнг улар бир-бири билан у учун талашганлари каби сизлар ҳам талашишингиздан ва у сизларни ҳалок қилишидан, уларни ҳалок қилгани каби қўрқаман», дедилар.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، جَمِيعًا عَنْ يَعْقُوبَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، بْنِ سَعْدٍ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدَّارِمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو الْيَمَانِ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، كِلاَهُمَا عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِإِسْنَادِ يُونُسَ وَمِثْلِ حَدِيثِهِ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ صَالِحٍ " وَتُلْهِيَكُمْ كَمَا أَلْهَتْهُمْ " .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Ҳулвоний ва Абд ибн Ҳумайд, иккови Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъддан ривоят қилиб, бизга отам Солиҳдан ривоят қилди; (ҳ) яна бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ад-Дорамий ривоят қилди, бизга Абул-Ямон хабар берди, бизга Шуъайб хабар берди — иккови Зуҳрийдан, Юнуснинг исноди ва унинг ҳадиси мисолида (ривоят қилди), бироқ Солиҳнинг ҳадисида: «Ва у сизларни машғул қилиб қўйишидан, уларни машғул қилиб қўйгани каби», деб келди.
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ سَوَّادٍ الْعَامِرِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ، الْحَارِثِ أَنَّ بَكْرَ بْنَ سَوَادَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّ يَزِيدَ بْنَ رَبَاحٍ - هُوَ أَبُو فِرَاسٍ مَوْلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ - حَدَّثَهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " إِذَا فُتِحَتْ عَلَيْكُمْ فَارِسُ وَالرُّومُ أَىُّ قَوْمٍ أَنْتُمْ " . قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ نَقُولُ كَمَا أَمَرَنَا اللَّهُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَوْ غَيْرَ ذَلِكَ تَتَنَافَسُونَ ثُمَّ تَتَحَاسَدُونَ ثُمَّ تَتَدَابَرُونَ ثُمَّ تَتَبَاغَضُونَ أَوْ نَحْوَ ذَلِكَ ثُمَّ تَنْطَلِقُونَ فِي مَسَاكِينِ الْمُهَاجِرِينَ فَتَجْعَلُونَ بَعْضَهُمْ عَلَى رِقَابِ بَعْضٍ " .
Бизга Амр ибн Саввод ал-Омирий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Амр ибнул-Ҳорис хабар берди: Бакр ибн Савода унга ривоят қилди: Язид ибн Рабоҳ — у Абу Фирос, Абдуллаҳ ибн Амр ибнул-Оснинг озод қилган қулидир — унга Абдуллаҳ ибн Амр ибнул-Осдан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У: «Сизларга Форс ва Рум (мамлакатлари) очиб берилганда, қандай қавм бўласизлар?» дедилар. Абдурраҳмон ибн Авф: «Аллаҳ бизга буюрганидек айтамиз», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ёки бундан бошқача (бўласиз): бир-бирингиз билан талашасизлар, сўнг бир-бирингизга ҳасад қиласизлар, сўнг бир-бирингизга орқа ўгирасизлар, сўнг бир-бирингизни ёмон кўрасизлар — ёки шунга ўхшаш (деб айтдилар) — сўнг муҳожирларнинг камбағалларига бориб, уларнинг баъзиларини баъзиларининг бўйнига (хизматкор қилиб) қўясизлар», дедилар.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ قُتَيْبَةُ حَدَّثَنَا وَقَالَ، يَحْيَى أَخْبَرَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِزَامِيُّ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا نَظَرَ أَحَدُكُمْ إِلَى مَنْ فُضِّلَ عَلَيْهِ فِي الْمَالِ وَالْخَلْقِ فَلْيَنْظُرْ إِلَى مَنْ هُوَ أَسْفَلَ مِنْهُ مِمَّنْ فُضِّلَ عَلَيْهِ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ва Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, Қутайба: бизга ривоят қилди, деди ва Яҳё: бизга ал-Муғийра ибн Абдурраҳмон ал-Ҳизомий Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди, деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Қачон бирингиз мол ва хилқатда ўзидан устун қўйилган кишига қараса, ундан паст бўлган, ўзидан устун қўйилган кишига қарасин».
وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، وَوَكِيعٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " انْظُرُوا إِلَى مَنْ أَسْفَلَ مِنْكُمْ وَلاَ تَنْظُرُوا إِلَى مَنْ هُوَ فَوْقَكُمْ فَهُوَ أَجْدَرُ أَنْ لاَ تَزْدَرُوا نِعْمَةَ اللَّهِ " . قَالَ أَبُو مُعَاوِيَةَ " عَلَيْكُمْ " .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Жарийр ривоят қилди; (ҳ) яна бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Муъовия ривоят қилди; (ҳ) яна бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба — лафз уники — ривоят қилди, бизга Абу Муъовия ва Вакийъ ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Сиздан паст бўлганга қаранглар, сиздан юқори бўлганга қараманглар. Бу Аллаҳнинг неъматини камситмасликка лойиқроқдир». Абу Муъовия: «сизларга (бўлган неъматни)», деди.
حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ ثَلاَثَةً فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ أَبْرَصَ وَأَقْرَعَ وَأَعْمَى فَأَرَادَ اللَّهُ أَنْ يَبْتَلِيَهُمْ فَبَعَثَ إِلَيْهِمْ مَلَكًا فَأَتَى الأَبْرَصَ فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ لَوْنٌ حَسَنٌ وَجِلْدٌ حَسَنٌ وَيَذْهَبُ عَنِّي الَّذِي قَدْ قَذِرَنِي النَّاسُ . قَالَ فَمَسَحَهُ فَذَهَبَ عَنْهُ قَذَرُهُ وَأُعْطِيَ لَوْنًا حَسَنًا وَجِلْدًا حَسَنًا قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الإِبِلُ - أَوْ قَالَ الْبَقَرُ شَكَّ إِسْحَاقُ - إِلاَّ أَنَّ الأَبْرَصَ أَوِ الأَقْرَعَ قَالَ أَحَدُهُمَا الإِبِلُ وَقَالَ الآخَرُ الْبَقَرُ - قَالَ فَأُعْطِيَ نَاقَةً عُشَرَاءَ فَقَالَ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فِيهَا - قَالَ - فَأَتَى الأَقْرَعَ فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ شَعَرٌ حَسَنٌ وَيَذْهَبُ عَنِّي هَذَا الَّذِي قَذِرَنِي النَّاسُ . قَالَ فَمَسَحَهُ فَذَهَبَ عَنْهُ وَأُعْطِيَ شَعَرًا حَسَنًا - قَالَ - فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْبَقَرُ . فَأُعْطِيَ بَقَرَةً حَامِلاً فَقَالَ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فِيهَا - قَالَ - فَأَتَى الأَعْمَى فَقَالَ أَىُّ شَىْءٍ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ أَنْ يَرُدَّ اللَّهُ إِلَىَّ بَصَرِي فَأُبْصِرَ بِهِ النَّاسَ - قَالَ - فَمَسَحَهُ فَرَدَّ اللَّهُ إِلَيْهِ بَصَرَهُ . قَالَ فَأَىُّ الْمَالِ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ الْغَنَمُ . فَأُعْطِيَ شَاةً وَالِدًا فَأُنْتِجَ هَذَانِ وَوَلَّدَ هَذَا - قَالَ - فَكَانَ لِهَذَا وَادٍ مِنَ الإِبِلِ وَلِهَذَا وَادٍ مِنَ الْبَقَرِ وَلِهَذَا وَادٍ مِنَ الْغَنَمِ . قَالَ ثُمَّ إِنَّهُ أَتَى الأَبْرَصَ فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ قَدِ انْقَطَعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي فَلاَ بَلاَغَ لِيَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ ثُمَّ بِكَ أَسْأَلُكَ بِالَّذِي أَعْطَاكَ اللَّوْنَ الْحَسَنَ وَالْجِلْدَ الْحَسَنَ وَالْمَالَ بَعِيرًا أَتَبَلَّغُ عَلَيْهِ فِي سَفَرِي . فَقَالَ الْحُقُوقُ كَثِيرَةٌ . فَقَالَ لَهُ كَأَنِّي أَعْرِفُكَ أَلَمْ تَكُنْ أَبْرَصَ يَقْذَرُكَ النَّاسُ فَقِيرًا فَأَعْطَاكَ اللَّهُ فَقَالَ إِنَّمَا وَرِثْتُ هَذَا الْمَالَ كَابِرًا عَنْ كَابِرٍ . فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ . قَالَ وَأَتَى الأَقْرَعَ فِي صُورَتِهِ فَقَالَ لَهُ مِثْلَ مَا قَالَ لِهَذَا وَرَدَّ عَلَيْهِ مِثْلَ مَا رَدَّ عَلَى هَذَا فَقَالَ إِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَصَيَّرَكَ اللَّهُ إِلَى مَا كُنْتَ . قَالَ وَأَتَى الأَعْمَى فِي صُورَتِهِ وَهَيْئَتِهِ فَقَالَ رَجُلٌ مِسْكِينٌ وَابْنُ سَبِيلٍ انْقَطَعَتْ بِيَ الْحِبَالُ فِي سَفَرِي فَلاَ بَلاَغَ لِيَ الْيَوْمَ إِلاَّ بِاللَّهِ ثُمَّ بِكَ أَسْأَلُكَ بِالَّذِي رَدَّ عَلَيْكَ بَصَرَكَ شَاةً أَتَبَلَّغُ بِهَا فِي سَفَرِي فَقَالَ قَدْ كُنْتُ أَعْمَى فَرَدَّ اللَّهُ إِلَىَّ بَصَرِي فَخُذْ مَا شِئْتَ وَدَعْ مَا شِئْتَ فَوَاللَّهِ لاَ أَجْهَدُكَ الْيَوْمَ شَيْئًا أَخَذْتَهُ لِلَّهِ فَقَالَ أَمْسِكْ مَالَكَ فَإِنَّمَا ابْتُلِيتُمْ فَقَدْ رُضِيَ عَنْكَ وَسُخِطَ عَلَى صَاحِبَيْكَ .
Бизга Шайбон ибн Фарруҳ ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, бизга Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳа ривоят қилди, менга Абдурраҳмон ибн Абу Амра ривоят қилди: Абу Ҳурайра унга ривоят қилди: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитди: «Бану Исроилда уч киши бор эди: пес (алабарас), кал ва кўр. Аллаҳ уларни синамоқчи бўлиб, уларга бир малоика юборди. У песнинг олдига келиб: «Сенга энг ёқимли нарса нима?» деди. У: «Чиройли ранг, чиройли тери ва мени одамлар жирканадиган нарсанинг мен(дан) кетиши», деди. У: — Шунда уни сийпалади ва ундан жирканчлиги кетди, унга чиройли ранг ва чиройли тери берилди. — У: «Сенга қайси мол энг ёқимли?» деди. У: «Туя», деди — ёки «Сигир», деди, Ишоқ шубҳа қилди — бироқ пес ёки калнинг бири «Туя», иккинчиси «Сигир» деди. — У: — Шунда унга бўғоз туя берилди ва: «Аллаҳ сенга уни баракали қилсин», деди. — У: — Сўнг калнинг олдига келиб: «Сенга энг ёқимли нарса нима?» деди. У: «Чиройли соч ва одамлар жирканадиган бу нарсанинг мен(дан) кетиши», деди. У: — Шунда уни сийпалади ва ундан (жирканчлиги) кетди, унга чиройли соч берилди. — У: — «Сенга қайси мол энг ёқимли?» деди. У: «Сигир», деди. Шунда унга бўғоз сигир берилди ва: «Аллаҳ сенга уни баракали қилсин», деди. — У: — Сўнг кўрнинг олдига келиб: «Сенга энг ёқимли нарса нима?» деди. У: «Аллаҳ менга кўзимни қайтариб берса, мен у билан одамларни кўрсам», деди. — У: — Шунда уни сийпалади ва Аллаҳ унга кўзини қайтарди. У: «Сенга қайси мол энг ёқимли?» деди. У: «Қўй», деди. Шунда унга туғадиган қўй берилди. Буларнинг (иккитасиникилари) бола туғди ва буники ҳам туғди. — У: — Шундай қилиб бунга бир водий туя, бунга бир водий сигир ва бунга бир водий қўй бўлди. У деди: Сўнг у песнинг олдига унинг суратида ва шаклида келиб: «Фақир кишиман, сафаримда барча воситаларим узилиб қолди, бугун Аллаҳдан, сўнг сендан бошқа етадиган жойим йўқ. Сенга чиройли ранг, чиройли тери ва молни берган Зот ҳақи, мен сафаримда етиб оладиган бир туя (сўрайман)», деди. У: «Ҳақлар (бошқаларнинг ҳақлари) кўпдир», деди. (Малоика) унга: «Гўё мен сени танийман, сен пес эмасмидинг, одамлар сендан жирканарди, фақир эдинг, Аллаҳ сенга берди-ку?» деди. У: «Мен бу молни авлоддан-авлодга мерос қилиб олдим», деди. У: «Агар сен ёлғончи бўлсанг, Аллаҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин», деди. У деди: Сўнг калнинг олдига унинг суратида келиб, бунга айтганидек айтди, у ҳам бунга (песга) қайтаргандек қайтарди. Шунда у: «Агар сен ёлғончи бўлсанг, Аллаҳ сени аввалги ҳолингга қайтарсин», деди. У деди: Сўнг кўрнинг олдига унинг суратида ва шаклида келиб: «Фақир кишиман ва йўловчиман, сафаримда барча воситаларим узилиб қолди, бугун Аллаҳдан, сўнг сендан бошқа етадиган жойим йўқ. Сенга кўзингни қайтарган Зот ҳақи, мен сафаримда у билан етиб оладиган бир қўй (сўрайман)», деди. У: «Мен кўр эдим, Аллаҳ менга кўзимни қайтарди. Бас, хоҳлаганингни ол ва хоҳлаганингни қолдир. Валлаҳи, бугун сен Аллаҳ учун олган нарсангда сенга қийинчилик туғдирмайман», деди. Шунда у: «Молингни ушлаб қол, сизлар синалдингиз, сендан рози бўлинди ва икки шеригингдан ғазабланилди», деди.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، - وَاللَّفْظُ لإِسْحَاقَ - قَالَ عَبَّاسٌ حَدَّثَنَا وَقَالَ، إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا - أَبُو بَكْرٍ الْحَنَفِيُّ، حَدَّثَنَا بُكَيْرُ بْنُ مِسْمَارٍ، حَدَّثَنِي عَامِرُ بْنُ سَعْدٍ، قَالَ كَانَ سَعْدُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ فِي إِبِلِهِ فَجَاءَهُ ابْنُهُ عُمَرُ فَلَمَّا رَآهُ سَعْدٌ قَالَ أَعُوذُ بِاللَّهِ مِنْ شَرِّ هَذَا الرَّاكِبِ فَنَزَلَ فَقَالَ لَهُ أَنَزَلْتَ فِي إِبِلِكَ وَغَنَمِكَ وَتَرَكْتَ النَّاسَ يَتَنَازَعُونَ الْمُلْكَ بَيْنَهُمْ فَضَرَبَ سَعْدٌ فِي صَدْرِهِ فَقَالَ اسْكُتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ الْعَبْدَ التَّقِيَّ الْغَنِيَّ الْخَفِيَّ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Аббос ибн Абдулазим — лафз Ишоқники — ривоят қилди, Аббос: бизга ривоят қилди, деди ва Ишоқ: бизга хабар берди, деди — Абу Бакр ал-Ҳанафий, бизга Букайр ибн Мисмор ривоят қилди, менга Омир ибн Саъд ривоят қилди, у деди: Саъд ибн Абу Ваққос ўз туяларининг ёнида эди. Шунда унинг олдига ўғли Умар келди. Саъд уни кўрганда: «Аллаҳдан бу отлиқнинг ёмонлигидан паноҳ сўрайман», деди. (Умар) тушди ва унга: «Сен одамлар ўрталарида ҳокимият (мулк) учун талашаётганларини қолдириб, туяларинг ва қўйларинг ёнида ўтириб олдингми?» деди. Шунда Саъд унинг кўкрагига уриб: «Жим бўл! Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитдим: «Албатта, Аллаҳ тақводор, бебож (бой-қаноатли) ва кўзга кўринмайдиган (машҳурликни истамайдиган) бандани яхши кўради»», деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبٍ الْحَارِثِيُّ، حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ قَيْسٍ، عَنْ سَعْدٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي وَابْنُ، بِشْرٍ قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ قَيْسٍ، قَالَ سَمِعْتُ سَعْدَ بْنَ أَبِي وَقَّاصٍ، يَقُولُ وَاللَّهِ إِنِّي لأَوَّلُ رَجُلٍ مِنَ الْعَرَبِ رَمَى بِسَهْمٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَلَقَدْ كُنَّا نَغْزُو مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا لَنَا طَعَامٌ نَأْكُلُهُ إِلاَّ وَرَقُ الْحُبْلَةِ وَهَذَا السَّمُرُ حَتَّى إِنَّ أَحَدَنَا لَيَضَعُ كَمَا تَضَعُ الشَّاةُ ثُمَّ أَصْبَحَتْ بَنُو أَسَدٍ تُعَزِّرُنِي عَلَى الدِّينِ لَقَدْ خِبْتُ إِذًا وَضَلَّ عَمَلِي وَلَمْ يَقُلِ ابْنُ نُمَيْرٍ إِذًا .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ал-Ҳорисий ривоят қилди, бизга ал-Муътамир ривоят қилди, у деди: Исмоилни Қайсдан, у Саъддан (ривоят қилганини) эшитдим; (ҳ) яна бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ва ибн Бишр ривоят қилиб, иккови: бизга Исмоил Қайсдан ривоят қилди, дедилар, у деди: Саъд ибн Абу Ваққосни шундай деяётганини эшитдим: «Валлаҳи, мен араблардан Аллаҳ йўлида ўқ отган биринчи кишиман. Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан ғазот қилардик, ейдиган овқатимиз ҳубла барги ва шу самур (дарахти барглари)дан бошқа нарса йўқ эди, ҳатто бирортамиз қўй тезаги каби (қуруқ) тезак чиқарардик. Сўнг Бану Асад мени Дийн устида таъзирлай (таълим/жазолай) бошлади. Ундай бўлса мен зиён кўрган ва амалим ботил бўлган экан-да!» Ибн Нумайр «ундай бўлса (изан)» сўзини айтмади.
وَحَدَّثَنَاهُ يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ حَتَّى إِنْ كَانَ أَحَدُنَا لَيَضَعُ كَمَا تَضَعُ الْعَنْزُ مَا يَخْلِطُهُ بِشَىْءٍ .
Буни бизга Яҳё ибн Яҳё ҳам ривоят қилди, бизга Вакийъ Исмоил ибн Абу Холиддан шу иснод билан хабар берди ва: «Ҳатто бирортамиз эчки тезаги каби (тезак) чиқарардик, унга ҳеч нарса қўшилмаган (сувсиз қуруқ) эди», деди.
حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ هِلاَلٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ عُمَيْرٍ الْعَدَوِيِّ، قَالَ خَطَبَنَا عُتْبَةُ بْنُ غَزْوَانَ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّ الدُّنْيَا قَدْ آذَنَتْ بِصُرْمٍ وَوَلَّتْ حَذَّاءَ وَلَمْ يَبْقَ مِنْهَا إِلاَّ صُبَابَةٌ كَصُبَابَةِ الإِنَاءِ يَتَصَابُّهَا صَاحِبُهَا وَإِنَّكُمْ مُنْتَقِلُونَ مِنْهَا إِلَى دَارٍ لاَ زَوَالَ لَهَا فَانْتَقِلُوا بِخَيْرِ مَا بِحَضْرَتِكُمْ فَإِنَّهُ قَدْ ذُكِرَ لَنَا أَنَّ الْحَجَرَ يُلْقَى مِنْ شَفَةِ جَهَنَّمَ فَيَهْوِي فِيهَا سَبْعِينَ عَامًا لاَ يُدْرِكُ لَهَا قَعْرًا وَوَاللَّهِ لَتُمْلأَنَّ أَفَعَجِبْتُمْ وَلَقَدْ ذُكِرَ لَنَا أَنَّ مَا بَيْنَ مِصْرَاعَيْنِ مِنْ مَصَارِيعِ الْجَنَّةِ مَسِيرَةُ أَرْبَعِينَ سَنَةً وَلَيَأْتِيَنَّ عَلَيْهَا يَوْمٌ وَهُوَ كَظِيظٌ مِنَ الزِّحَامِ وَلَقَدْ رَأَيْتُنِي سَابِعَ سَبْعَةٍ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا لَنَا طَعَامٌ إِلاَّ وَرَقُ الشَّجَرِ حَتَّى قَرِحَتْ أَشْدَاقُنَا فَالْتَقَطْتُ بُرْدَةً فَشَقَقْتُهَا بَيْنِي وَبَيْنَ سَعْدِ بْنِ مَالِكٍ فَاتَّزَرْتُ بِنِصْفِهَا وَاتَّزَرَ سَعْدٌ بِنِصْفِهَا فَمَا أَصْبَحَ الْيَوْمَ مِنَّا أَحَدٌ إِلاَّ أَصْبَحَ أَمِيرًا عَلَى مِصْرٍ مِنَ الأَمْصَارِ وَإِنِّي أَعُوذُ بِاللَّهِ أَنْ أَكُونَ فِي نَفْسِي عَظِيمًا وَعِنْدَ اللَّهِ صَغِيرًا وَإِنَّهَا لَمْ تَكُنْ نُبُوَّةٌ قَطُّ إِلاَّ تَنَاسَخَتْ حَتَّى يَكُونَ آخِرُ عَاقِبَتِهَا مُلْكًا فَسَتَخْبُرُونَ وَتُجَرِّبُونَ الأُمَرَاءَ بَعْدَنَا .
Бизга Шайбон ибн Фарруҳ ривоят қилди, бизга Сулаймон ибнул-Муғийра ривоят қилди, бизга Ҳумайд ибн Ҳилол Холид ибн Умайр ал-Адавийдан ривоят қилди, у деди: Утба ибн Ғазвон бизга хутба қилиб, Аллаҳга ҳамд айтди ва Уни мақтади, сўнг деди: «Аммо баъд, албатта, дунё тугашидан дарак берди ва тезлик билан юз ўгирди, ундан фақат эгаси симириб оладиган идишдаги сарқит каби сарқит қолди. Сизлар ундан заволсиз бир уйга (охиратга) кўчувчисизлар. Бас, ҳузурингиздаги энг яхши нарса билан кўчинглар. Бизга зикр қилиндики, жаҳаннамнинг лабидан бир тош ташланса, у унда етмиш йил қулайди, лекин унинг тубига етмайди. Валлаҳи, у (жаҳаннам) тўлдирилади. Ҳайрон қолдингизми? Бизга зикр қилиндики, жаннат эшикларидан икки табақа ораси қирқ йиллик масофадир, аммо унга (шундай) кун келадики, у оломон тиғизлигидан тирбанд бўлади. Мен ўзимни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан етти кишининг еттинчиси эканлигимни кўрганман, бизнинг овқатимиз дарахт баргидан бошқа нарса йўқ эди, ҳатто оғиз бурчакларимиз ярадор бўлиб кетган эди. Бир бурда (кийим)ни топиб олдим ва уни ўзим билан Саъд ибн Молик ўртасида бўлиб олдим, мен унинг ярмини белбоғ қилдим, Саъд ҳам унинг ярмини белбоғ қилди. Бугун биздан бирортамиз қолди, фақат шаҳарлардан бир шаҳарга амир бўлди. Мен ўзимда улуғ, Аллаҳ ҳузурида эса кичик бўлишимдан Аллаҳдан паноҳ сўрайман. Ҳеч қачон бир нубувват бўлмади, магар у (охир-оқибат) ўзгариб, оқибати подшоликка айланмаганини билинглар. Сизлар биздан кейинги амирларни синаб кўрасизлар ва тажриба қиласизлар».
وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ عُمَرَ بْنِ سَلِيطٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ، هِلاَلٍ عَنْ خَالِدِ بْنِ عُمَيْرٍ، وَقَدْ أَدْرَكَ الْجَاهِلِيَّةَ قَالَ خَطَبَ عُتْبَةُ بْنُ غَزْوَانَ وَكَانَ أَمِيرًا عَلَى الْبَصْرَةِ . فَذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِ شَيْبَانَ .
Менга Ишоқ ибн Умар ибн Салит ривоят қилди, бизга Сулаймон ибнул-Муғийра ривоят қилди, бизга Ҳумайд ибн Ҳилол Холид ибн Умайрдан ривоят қилди — у жоҳилиятга етишган эди — у деди: Утба ибн Ғазвон хутба қилди, у Басрага амир эди. Сўнг у Шайбонинг ҳадисига ўхшашини зикр қилди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ قُرَّةَ بْنِ خَالِدٍ، عَنْ حُمَيْدِ، بْنِ هِلاَلٍ عَنْ خَالِدِ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ عُتْبَةَ بْنَ غَزْوَانَ، يَقُولُ لَقَدْ رَأَيْتُنِي سَابِعَ سَبْعَةٍ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا طَعَامُنَا إِلاَّ وَرَقُ الْحُبْلَةِ حَتَّى قَرِحَتْ أَشْدَاقُنَا .
Яна бизга Абу Курайб Муҳаммад ибнул-Ало ривоят қилди, бизга Вакийъ Қурра ибн Холиддан, у Ҳумайд ибн Ҳилолдан, у Холид ибн Умайрдан ривоят қилди, у деди: Утба ибн Ғазвонни шундай деяётганини эшитдим: «Мен ўзимни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан етти кишининг еттинчиси эканлигимни кўрганман, овқатимиз ҳубла баргидан бошқа нарса йўқ эди, ҳатто оғиз бурчакларимиз ярадор бўлиб кетган эди».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلْ نَرَى رَبَّنَا يَوْمَ الْقِيَامَةِ قَالَ " هَلْ تُضَارُّونَ فِي رُؤْيَةِ الشَّمْسِ فِي الظَّهِيرَةِ لَيْسَتْ فِي سَحَابَةٍ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " فَهَلْ تُضَارُّونَ فِي رُؤْيَةِ الْقَمَرِ لَيْلَةَ الْبَدْرِ لَيْسَ فِي سَحَابَةٍ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " فَوَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لاَ تُضَارُّونَ فِي رُؤْيَةِ رَبِّكُمْ إِلاَّ كَمَا تُضَارُّونَ فِي رُؤْيَةِ أَحَدِهِمَا - قَالَ - فَيَلْقَى الْعَبْدَ فَيَقُولُ أَىْ فُلْ أَلَمْ أُكْرِمْكَ وَأُسَوِّدْكَ وَأُزَوِّجْكَ وَأُسَخِّرْ لَكَ الْخَيْلَ وَالإِبِلَ وَأَذَرْكَ تَرْأَسُ وَتَرْبَعُ فَيَقُولُ بَلَى . قَالَ فَيَقُولُ أَفَظَنَنْتَ أَنَّكَ مُلاَقِيَّ فَيَقُولُ لاَ . فَيَقُولُ فَإِنِّي أَنْسَاكَ كَمَا نَسِيتَنِي . ثُمَّ يَلْقَى الثَّانِيَ فَيَقُولُ أَىْ فُلْ أَلَمْ أُكْرِمْكَ وَأُسَوِّدْكَ وَأُزَوِّجْكَ وَأُسَخِّرْ لَكَ الْخَيْلَ وَالإِبِلَ وَأَذَرْكَ تَرْأَسُ وَتَرْبَعُ فَيَقُولُ بَلَى أَىْ رَبِّ . فَيَقُولُ أَفَظَنَنْتَ أَنَّكَ مُلاَقِيَّ فَيَقُولُ لاَ . فَيَقُولُ فَإِنِّي أَنْسَاكَ كَمَا نَسِيتَنِي . ثُمَّ يَلْقَى الثَّالِثَ فَيَقُولُ لَهُ مِثْلَ ذَلِكَ فَيَقُولُ يَا رَبِّ آمَنْتُ بِكَ وَبِكِتَابِكَ وَبِرُسُلِكَ وَصَلَّيْتُ وَصُمْتُ وَتَصَدَّقْتُ . وَيُثْنِي بِخَيْرٍ مَا اسْتَطَاعَ فَيَقُولُ هَا هُنَا إِذًا - قَالَ - ثُمَّ يُقَالُ لَهُ الآنَ نَبْعَثُ شَاهِدَنَا عَلَيْكَ . وَيَتَفَكَّرُ فِي نَفْسِهِ مَنْ ذَا الَّذِي يَشْهَدُ عَلَىَّ فَيُخْتَمُ عَلَى فِيهِ وَيُقَالُ لِفَخِذِهِ وَلَحْمِهِ وَعِظَامِهِ انْطِقِي فَتَنْطِقُ فَخِذُهُ وَلَحْمُهُ وَعِظَامُهُ بِعَمَلِهِ وَذَلِكَ لِيُعْذِرَ مِنْ نَفْسِهِ . وَذَلِكَ الْمُنَافِقُ وَذَلِكَ الَّذِي يَسْخَطُ اللَّهُ عَلَيْهِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Улар: «Эй Расулуллаҳ, биз қиёмат куни Роббимизни кўрамизми?» дейишди. У: «Булутсиз тушлик вақтида қуёшни кўришда бир-бирингизга ҳалақит берасизларми (қийналасизларми)?» деди. Улар: «Йўқ», дейишди. У: «Тўлин ой кечасида булутсиз ойни кўришда бир-бирингизга ҳалақит берасизларми?» деди. Улар: «Йўқ», дейишди. У: «Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, Роббингизни кўришда улардан бирини кўришда қийналмаганингиз каби қийналмайсизлар. — У деди: — Сўнг (Аллаҳ) бандани учратиб: «Эй фалон, Мен сени иззатламадимми, сени сарвар қилмадимми, сени уйлантирмадимми, от ва туяларни сенга бўйсундирмадимми, сени бошлиқ бўлиб солиқ олиб туришингга (қолдирмадимми)?» дейди. У: «Ҳа», дейди. (Аллаҳ): «Сен Менга учрашишингни гумон қилармидинг?» дейди. У: «Йўқ», дейди. (Аллаҳ): «Сен Мени унутганинг каби Мен ҳам сени унутаман», дейди. Сўнг иккинчисини учратиб: «Эй фалон, Мен сени иззатламадимми, сени сарвар қилмадимми, сени уйлантирмадимми, от ва туяларни сенга бўйсундирмадимми, сени бошлиқ бўлиб солиқ олиб туришингга (қолдирмадимми)?» дейди. У: «Ҳа, эй Роббим», дейди. (Аллаҳ): «Сен Менга учрашишингни гумон қилармидинг?» дейди. У: «Йўқ», дейди. (Аллаҳ): «Сен Мени унутганинг каби Мен ҳам сени унутаман», дейди. Сўнг учинчисини учратиб, унга шунга ўхшаш айтади. У: «Эй Роббим, Сенга, Китобингга ва Расулларингга иймон келтирдим, намоз ўқидим, рўза тутдим, садақа қилдим», дейди ва қодир бўлганича яхшилик билан мақтанади. (Аллаҳ): «Ундай бўлса, шу ерда туриб тур», дейди. — У деди: — Сўнг унга: «Энди сени устингга шоҳидимизни келтирамиз», дейилади. У ўзича: «Менинг устимга ким гувоҳлик беради?» деб ўйлайди. Шунда унинг оғзига муҳр босилади ва сонига, гўштига ва суякларига: «Сўзла», дейилади. Шунда унинг сони, гўшти ва суяклари унинг амали билан сўзлайди. Бу ўзидан узр (қолдирмаслик) учундир. Бу мунофиқдир ва бу Аллаҳ ғазаб қиладиган кишидир»», деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ النَّضْرِ بْنِ أَبِي النَّضْرِ، حَدَّثَنِي أَبُو النَّضْرِ، هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ الأَشْجَعِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدٍ الْمُكْتِبِ، عَنْ فُضَيْلٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَضَحِكَ فَقَالَ " هَلْ تَدْرُونَ مِمَّ أَضْحَكُ " . قَالَ قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " مِنْ مُخَاطَبَةِ الْعَبْدِ رَبَّهُ يَقُولُ يَا رَبِّ أَلَمْ تُجِرْنِي مِنَ الظُّلْمِ قَالَ يَقُولُ بَلَى . قَالَ فَيَقُولُ فَإِنِّي لاَ أُجِيزُ عَلَى نَفْسِي إِلاَّ شَاهِدًا مِنِّي قَالَ فَيَقُولُ كَفَى بِنَفْسِكَ الْيَوْمَ عَلَيْكَ شَهِيدًا وَبِالْكِرَامِ الْكَاتِبِينَ شُهُودًا - قَالَ - فَيُخْتَمُ عَلَى فِيهِ فَيُقَالُ لأَرْكَانِهِ انْطِقِي . قَالَ فَتَنْطِقُ بِأَعْمَالِهِ - قَالَ - ثُمَّ يُخَلَّى بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْكَلاَمِ - قَالَ - فَيَقُولُ بُعْدًا لَكُنَّ وَسُحْقًا . فَعَنْكُنَّ كُنْتُ أُنَاضِلُ " .
Бизга Абу Бакр ибнун-Назр ибн Абун-Назр ривоят қилди, менга Абун-Назр Ҳошим ибнул-Қосим ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ал-Ашжаъий Суфён ас-Саврийдан, у Убайд ал-Муктибдан, у Фузайлдан, у Шаъбийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурида эдик, у кулиб, деди: «Нимадан кулаётганимни биласизларми?» Биз: «Аллаҳ ва Расули яхшироқ билувчи», дедик. У: «Банданинг Робби билан сўзлашганидан: у: «Эй Роббим, мени зулмдан сақламадингми?» дейди. — У деди: — (Аллаҳ): «Ҳа (сақладим)», дейди. — У деди: — Шунда (банда): «Мен ўз устимга ўзимдан бошқа гувоҳни қабул қилмайман», дейди. — У деди: — (Аллаҳ): «Бугун ўз нафсинг сенга гувоҳ бўлиши ва Киром Котиблар (малоикалар) гувоҳ бўлиши етарли», дейди. — У деди: — Шунда унинг оғзига муҳр босилади ва аъзоларига: «Сўзланглар», дейилади. — У деди: — Шунда улар унинг амаллари билан сўзлайди. — У деди: — Сўнг у билан гапириш ўртаси очиб қўйилади (гапиришга рухсат берилади). — У деди: — Шунда у: «Сизлар йўқолинг ва ҳалок бўлинг! Мен сизлар учун (сизларни ҳимоя қилиб) курашар эдим-ку», дейди»», деди.
حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ اجْعَلْ رِزْقَ آلِ مُحَمَّدٍ قُوتًا " .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Фузайл отасидан, у Умора ибнул-Қаъқўдан, у Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Алллаҳумма, Муҳаммад оиласининг ризқини (кун кечиришга) етарли қил».
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَمْرٌو النَّاقِدُ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالُوا حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ اجْعَلْ رِزْقَ آلِ مُحَمَّدٍ قُوتًا " . وَفِي رِوَايَةِ عَمْرٍو " اللَّهُمَّ ارْزُقْ " .
Яна бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Амр ан-Ноқид, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Абу Курайб ривоят қилиб: бизга Вакийъ ривоят қилди, бизга ал-Аъмаш Умора ибнул-Қаъқўдан, у Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, дедилар, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Алллаҳумма, Муҳаммад оиласининг ризқини (кун кечиришга) етарли қил». Амрнинг ривоятида: «Алллаҳумма, ризқ бер», деб келди.
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ سَمِعْتُ الأَعْمَشَ، ذَكَرَ عَنْ عُمَارَةَ، بْنِ الْقَعْقَاعِ بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ " كَفَافًا " .
Буни бизга Абу Саъийд ал-Ашажж ҳам ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, у деди: ал-Аъмаш Умора ибнул-Қаъқўдан зикр қилганини шу иснод билан эшитдим ва: «(ризқни) етарли (кифоятли) қил», деди.
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ، زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا شَبِعَ آلُ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم مُنْذُ قَدِمَ الْمَدِينَةَ مِنْ طَعَامِ بُرٍّ ثَلاَثَ لَيَالٍ تِبَاعًا حَتَّى قُبِضَ .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, Ишоқ: бизга хабар берди, деди ва Зуҳайр: бизга ривоят қилди, деди — Жарийр, Мансурдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламнинг оиласи Мадинага келганларидан то (у) вафот этгунларига қадар кетма-кет уч кеча буғдой таомидан тўймади.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا شَبِعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ تِبَاعًا مِنْ خُبْزِ بُرٍّ حَتَّى مَضَى لِسَبِيلِهِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Абу Курайб ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, Ишоқ: бизга хабар берди, деди ва бошқа иккови: бизга Абу Муъовия ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан ривоят қилди, дедилар, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам то ўз йўлига (вафотга) кетгунларига қадар буғдой нонидан кетма-кет уч кун тўймадилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ يَزِيدَ، يُحَدِّثُ عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ مَا شَبِعَ آلُ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم مِنْ خُبْزِ شَعِيرٍ يَوْمَيْنِ مُتَتَابِعَيْنِ حَتَّى قُبِضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанна ва Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилиб, иккови: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Абу Ишоқдан ривоят қилди, дедилар, у деди: Абдурраҳмон ибн Язидни ал-Асваддан, у Оишадан ривоят қилиб сўзлаётганини эшитдим: У деди: Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламнинг оиласи Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этгунларига қадар арпа нонидан кетма-кет икки кун тўймади.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَابِسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا شَبِعَ آلُ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم مِنْ خُبْزِ بُرٍّ فَوْقَ ثَلاَثٍ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакийъ Суфёндан, у Абдурраҳмон ибн Обисдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламнинг оиласи буғдой нонидан уч (кун)дан ортиқ тўймади.