حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ النَّضْرِ بْنِ أَبِي النَّضْرِ، حَدَّثَنِي أَبُو النَّضْرِ، هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ الأَشْجَعِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدٍ الْمُكْتِبِ، عَنْ فُضَيْلٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَضَحِكَ فَقَالَ " هَلْ تَدْرُونَ مِمَّ أَضْحَكُ " . قَالَ قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " مِنْ مُخَاطَبَةِ الْعَبْدِ رَبَّهُ يَقُولُ يَا رَبِّ أَلَمْ تُجِرْنِي مِنَ الظُّلْمِ قَالَ يَقُولُ بَلَى . قَالَ فَيَقُولُ فَإِنِّي لاَ أُجِيزُ عَلَى نَفْسِي إِلاَّ شَاهِدًا مِنِّي قَالَ فَيَقُولُ كَفَى بِنَفْسِكَ الْيَوْمَ عَلَيْكَ شَهِيدًا وَبِالْكِرَامِ الْكَاتِبِينَ شُهُودًا - قَالَ - فَيُخْتَمُ عَلَى فِيهِ فَيُقَالُ لأَرْكَانِهِ انْطِقِي . قَالَ فَتَنْطِقُ بِأَعْمَالِهِ - قَالَ - ثُمَّ يُخَلَّى بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْكَلاَمِ - قَالَ - فَيَقُولُ بُعْدًا لَكُنَّ وَسُحْقًا . فَعَنْكُنَّ كُنْتُ أُنَاضِلُ " .
Бизга Абу Бакр ибнун-Назр ибн Абун-Назр ривоят қилди, менга Абун-Назр Ҳошим ибнул-Қосим ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ал-Ашжаъий Суфён ас-Саврийдан, у Убайд ал-Муктибдан, у Фузайлдан, у Шаъбийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурида эдик, у кулиб, деди: «Нимадан кулаётганимни биласизларми?» Биз: «Аллаҳ ва Расули яхшироқ билувчи», дедик. У: «Банданинг Робби билан сўзлашганидан: у: «Эй Роббим, мени зулмдан сақламадингми?» дейди. — У деди: — (Аллаҳ): «Ҳа (сақладим)», дейди. — У деди: — Шунда (банда): «Мен ўз устимга ўзимдан бошқа гувоҳни қабул қилмайман», дейди. — У деди: — (Аллаҳ): «Бугун ўз нафсинг сенга гувоҳ бўлиши ва Киром Котиблар (малоикалар) гувоҳ бўлиши етарли», дейди. — У деди: — Шунда унинг оғзига муҳр босилади ва аъзоларига: «Сўзланглар», дейилади. — У деди: — Шунда улар унинг амаллари билан сўзлайди. — У деди: — Сўнг у билан гапириш ўртаси очиб қўйилади (гапиришга рухсат берилади). — У деди: — Шунда у: «Сизлар йўқолинг ва ҳалок бўлинг! Мен сизлар учун (сизларни ҳимоя қилиб) курашар эдим-ку», дейди»», деди.