أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنْ جُعَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ مَرْوَانَ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ أَبِي ذُبَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو عَبْدِ اللَّهِ، سَالِمٌ سَبَلاَنُ قَالَ وَكَانَتْ عَائِشَةُ تَسْتَعْجِبُ بِأَمَانَتِهِ وَتَسْتَأْجِرُهُ فَأَرَتْنِي كَيْفَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ فَتَمَضْمَضَتْ وَاسْتَنْثَرَتْ ثَلاَثًا وَغَسَلَتْ وَجْهَهَا ثَلاَثًا ثُمَّ غَسَلَتْ يَدَهَا الْيُمْنَى ثَلاَثًا وَالْيُسْرَى ثَلاَثًا وَوَضَعَتْ يَدَهَا فِي مُقَدَّمِ رَأْسِهَا ثُمَّ مَسَحَتْ رَأْسَهَا مَسْحَةً وَاحِدَةً إِلَى مُؤَخَّرِهِ ثُمَّ أَمَرَّتْ يَدَيْهَا بِأُذُنَيْهَا ثُمَّ مَرَّتْ عَلَى الْخَدَّيْنِ قَالَ سَالِمٌ كُنْتُ آتِيهَا مُكَاتَبًا مَا تَخْتَفِي مِنِّي فَتَجْلِسُ بَيْنَ يَدَىَّ وَتَتَحَدَّثُ مَعِي حَتَّى جِئْتُهَا ذَاتَ يَوْمٍ فَقُلْتُ ادْعِي لِي بِالْبَرَكَةِ يَا أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ . قَالَتْ وَمَا ذَاكَ قُلْتُ أَعْتَقَنِي اللَّهُ . قَالَتْ بَارَكَ اللَّهُ لَكَ . وَأَرْخَتِ الْحِجَابَ دُونِي فَلَمْ أَرَهَا بَعْدَ ذَلِكَ الْيَوْمِ .
Бизга Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар берди, у деди: бизга ал-Фадл ибн Мусо ривоят қилди, Жуъайд ибн Абдурраҳмондан, у деди: менга Абдулмалик ибн Марвон ибн ал-Ҳорис ибн Абу Зубоб хабар берди, у деди: менга Абу Абдуллаҳ Солим Сабалон хабар бериб деди: Ойша (розияллаҳу анҳо) унинг омонатдорлигидан таажжубланар ва уни ёллаган эди. У менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қандай таҳорат қилар эдилар (шуни) кўрсатди: оғзини чайди ва бурнига уч марта сув тортиб қоқди, юзини уч марта ювди. Сўнг ўнг қўлини уч марта ва чап қўлини уч марта ювди. Қўлини бошининг олд қисмига қўйиб, сўнг бошини бир марта орқасигача маш қилди. Сўнг қўлларини қулоқларига юргизди, сўнг ёноқлари устидан юргизди. Солим деди: «Мен унинг олдига мукотаб (озодлик шартномаси қилган қул) бўлиб келар эдим, у мендан ўзини яширмас, олдимда ўтириб мен билан суҳбатлашар эди. Ниҳоят бир куни унинг олдига келдим ва дедим: ‹Эй мўминлар онаси, менга барака тилаб дуо қилинг.› У: ‹Бу нима экан?› деди. Мен: ‹Аллаҳ мени озод қилди,› дедим. У: ‹Аллаҳ сенга барака берсин,› деди ва менга (эшик) пардасини туширди. Шундан кейин уни бошқа кўрмадим.»