أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عُمَرَ بْنِ كَيْسَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ وَهْبِ بْنِ مَانُوسٍ، قَالَ سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ جُبَيْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ مَا رَأَيْتُ أَحَدًا أَشْبَهَ صَلاَةً بِصَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ هَذَا الْفَتَى - يَعْنِي عُمَرَ بْنَ عَبْدِ الْعَزِيزِ - فَحَزَرْنَا فِي رُكُوعِهِ عَشْرَ تَسْبِيحَاتٍ وَفِي سُجُودِهِ عَشْرَ تَسْبِيحَاتٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Иброҳим ибн Умар ибн Кайсон ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, Ваҳб ибн Манусдан, у деди: Саид ибн Жубайрни эшитдим, у деди: Анас ибн Моликни шундай деганини эшитдим: «Мен ҳеч кимнинг намозини Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозига мана шу йигитнинг — яъни Умар ибн Абдулазизнинг — намозичалик ўхшаганини кўрмаганман. Биз унинг рукусида ўн марта тасбеҳ, саждасида ўн марта тасбеҳ айтганини чамаладик.»