أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْثَرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ تَمِيمِ بْنِ طَرَفَةَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ رَافِعُو أَيْدِينَا فِي الصَّلاَةِ فَقَالَ " مَا بَالُهُمْ رَافِعِينَ أَيْدِيَهُمْ فِي الصَّلاَةِ كَأَنَّهَا أَذْنَابُ الْخَيْلِ الشُّمُسِ اسْكُنُوا فِي الصَّلاَةِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Абсар, ал-Аъмашдан, у ал-Мусайяб ибн Рофиъдан, у Тамим ибн Тарафадан, у Жобир ибн Самурадан ривоят қилдики, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг олдимизга чиқдилар, биз эса намозда қўлларимизни кўтариб турардик. Шунда у: «Буларга нима бўлдики, намозда қўлларини худди серзавқ отларнинг думларидек кўтарадилар? Намозда сокин бўлинглар,» дедилар.»