أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، - وَهُوَ ابْنُ هِشَامٍ - قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ قَبِيصَةَ الْهِلاَلِيِّ، أَنَّ الشَّمْسَ، انْخَسَفَتْ فَصَلَّى نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَكْعَتَيْنِ رَكْعَتَيْنِ حَتَّى انْجَلَتْ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لاَ يَنْخَسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلَكِنَّهُمَا خَلْقَانِ مِنْ خَلْقِهِ وَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يُحْدِثُ فِي خَلْقِهِ مَا شَاءَ وَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ إِذَا تَجَلَّى لِشَىْءٍ مِنْ خَلْقِهِ يَخْشَعُ لَهُ فَأَيُّهُمَا حَدَثَ فَصَلُّوا حَتَّى يَنْجَلِيَ أَوْ يُحْدِثَ اللَّهُ أَمْرًا " .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Муоз — у Ибн Ҳишомдир — ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у Қатодадан, у Абу Қилобадан, у Қабиса ал-Ҳилолийдан (ривоят қилдики), қуёш тутилди, шунда Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки ракаат-икки ракаат намоз ўқидилар, токи (қуёш) очилди. Сўнг: «Албатта қуёш ва ой ҳеч кимнинг ўлими учун тутилмайди, балки улар Унинг махлуқотларидан икки махлуқотдир. Албатта Аллаҳ азза ва жалла ўз махлуқотида хоҳлаган нарсасини содир қилади. Ва албатта Аллаҳ азза ва жалла ўз махлуқотининг бирон нарсасига тажаллий қилса, у Унга бўйсунади (хушуъ қилади). Бас, қайси бири содир бўлса, очилгунча ёки Аллаҳ бирон ишни содир қилгунча намоз ўқинглар,» дедилар.