أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، قَالَ انْكَسَفَتِ الشَّمْسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَخَرَجَ يَجُرُّ ثَوْبَهُ فَزِعًا حَتَّى أَتَى الْمَسْجِدَ فَلَمْ يَزَلْ يُصَلِّي بِنَا حَتَّى انْجَلَتْ فَلَمَّا انْجَلَتْ قَالَ " إِنَّ نَاسًا يَزْعُمُونَ أَنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لاَ يَنْكَسِفَانِ إِلاَّ لِمَوْتِ عَظِيمٍ مِنَ الْعُظَمَاءِ وَلَيْسَ كَذَلِكَ إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لاَ يَنْكَسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلاَ لِحَيَاتِهِ وَلَكِنَّهُمَا آيَتَانِ مِنْ آيَاتِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ إِذَا بَدَا لِشَىْءٍ مِنْ خَلْقِهِ خَشَعَ لَهُ فَإِذَا رَأَيْتُمْ ذَلِكَ فَصَلُّوا كَأَحْدَثِ صَلاَةٍ صَلَّيْتُمُوهَا مِنَ الْمَكْتُوبَةِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ривоят қилди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у Абу Қилобадан, у ан-Нуъмон ибн Башир (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида қуёш тутилди. У чўчиб, либосини судраб масжидга келдилар ва қуёш очилгунча биз билан намоз ўқидилар. Очилгач: «Албатта айрим одамлар қуёш ва ой фақат улуғлардан бирининг ўлими сабабли тутилади деб даъво қиладилар, лекин бундай эмас. Албатта қуёш ва ой ҳеч кимнинг ўлими ёки ҳаёти учун тутилмайди, балки улар Аллаҳ азза ва жалланинг оятларидан икки оятдир. Албатта Аллаҳ азза ва жалла ўз махлуқотларининг бирон нарсасига тажаллий қилса, у Унга бўйсунади (хушуъ қилади). Бас, қачон буни кўрсангизлар, ўқиган энг охирги фарз намозингиздек намоз ўқинглар,» дедилар.