وَأَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ، أَنَّ جَدَّهُ، عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ الْوَازِعِ حَدَّثَهُ قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ السَّخْتِيَانِيُّ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ قَبِيصَةَ بْنِ مُخَارِقٍ الْهِلاَلِيِّ، قَالَ كَسَفَتِ الشَّمْسُ وَنَحْنُ إِذْ ذَاكَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْمَدِينَةِ فَخَرَجَ فَزِعًا يَجُرُّ ثَوْبَهُ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ أَطَالَهُمَا فَوَافَقَ انْصِرَافُهُ انْجِلاَءَ الشَّمْسِ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ آيَتَانِ مِنْ آيَاتِ اللَّهِ وَإِنَّهُمَا لاَ يَنْكَسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلاَ لِحَيَاتِهِ فَإِذَا رَأَيْتُمْ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَصَلُّوا كَأَحْدَثِ صَلاَةٍ مَكْتُوبَةٍ صَلَّيْتُمُوهَا " .
Ва бизга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга Амр ибн Осим ривоят қилдики, унинг бобоси Убайдуллаҳ ибн ал-Возиъ унга ривоят қилди: у деди: бизга Айюб ас-Сахтиёний ривоят қилди, у Абу Қилобадан, у Қабиса ибн Мухориқ ал-Ҳилолийдан (ривоят қилдики), у деди: Қуёш тутилди, биз ўша пайтда Мадинада Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдик. У чўчиб, либосини судраб чиқдилар ва икки ракаат намоз ўқиб, уларни узайтирдилар. Намоздан чиқишлари қуёшнинг очилишига тўғри келди. У Аллаҳга ҳамд айтиб, Унга сано айтдилар, сўнг: «Албатта қуёш ва ой Аллаҳнинг оятларидан икки оятдир ва улар ҳеч кимнинг ўлими ёки ҳаёти учун тутилмайди. Бас, қачон шулардан бирон нарсани кўрсангизлар, ўқиган энг охирги фарз намозингиздек намоз ўқинглар,» дедилар.