أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ خَرَجَ يَوْمًا مُسْتَعْجِلاً إِلَى الْمَسْجِدِ وَقَدِ انْكَسَفَتِ الشَّمْسُ فَصَلَّى حَتَّى انْجَلَتْ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ أَهْلَ الْجَاهِلِيَّةِ كَانُوا يَقُولُونَ إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لاَ يَنْخَسِفَانِ إِلاَّ لِمَوْتِ عَظِيمٍ مِنْ عُظَمَاءِ أَهْلِ الأَرْضِ وَإِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لاَ يَنْخَسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلاَ لِحَيَاتِهِ وَلَكِنَّهُمَا خَلِيقَتَانِ مِنْ خَلْقِهِ يُحْدِثُ اللَّهُ فِي خَلْقِهِ مَا يَشَاءُ فَأَيُّهُمَا انْخَسَفَ فَصَلُّوا حَتَّى يَنْجَلِيَ أَوْ يُحْدِثَ اللَّهُ أَمْرًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у ан-Нуъмон ибн Баширдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), бир куни қуёш тутилган пайтда у шошилиб масжидга чиқдилар ва (қуёш) очилгунча намоз ўқидилар, сўнг: «Албатта жоҳилият аҳли қуёш ва ой фақат ер аҳлининг улуғларидан бирон буюгининг ўлими сабабли тутилади дер эдилар. Ҳолбуки қуёш ва ой ҳеч кимнинг ўлими ёки ҳаёти учун тутилмайди, балки улар Унинг махлуқотларидан икки махлуқотдир. Аллаҳ ўз махлуқотида хоҳлаган нарсасини содир қилади. Бас, қайси бири тутилса, очилгунча ёки Аллаҳ бирон ишни содир қилгунча намоз ўқинглар,» дедилар.