أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي وَهْبُ بْنُ كَيْسَانَ، قَالَ اجْتَمَعَ عِيدَانِ عَلَى عَهْدِ ابْنِ الزُّبَيْرِ فَأَخَّرَ الْخُرُوجَ حَتَّى تَعَالَى النَّهَارُ ثُمَّ خَرَجَ فَخَطَبَ فَأَطَالَ الْخُطْبَةَ ثُمَّ نَزَلَ فَصَلَّى وَلَمْ يُصَلِّ لِلنَّاسِ يَوْمَئِذٍ الْجُمُعَةَ . فَذُكِرَ ذَلِكَ لاِبْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ أَصَابَ السُّنَّةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Абдулҳамид ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: менга Ваҳб ибн Кайсон ривоят қилди, у деди: «Ибн Зубайр замонида икки ийд (Жума ва ҳайит) жам бўлиб қолди. Бас, у (намозгоҳга) чиқишни кун кўтарилгунича кечиктирди, сўнг чиқиб хутба қилди ва хутбани узайтирди, кейин тушиб намоз ўқиди ва ўша куни одамларга Жумани ўқитмади. Бу Ибн Аббосга айтилди, у: «(Ваҳб) суннатга мувофиқ қилди,» деди.»