أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا ذَهَبَ الْمَذْهَبَ أَبْعَدَ قَالَ فَذَهَبَ لِحَاجَتِهِ - وَهُوَ فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ - فَقَالَ " ائْتِنِي بِوَضُوءٍ " . فَأَتَيْتُهُ بِوَضُوءٍ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ . قَالَ الشَّيْخُ إِسْمَاعِيلُ هُوَ ابْنُ جَعْفَرِ بْنِ أَبِي كَثِيرٍ الْقَارِئُ .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил Муҳаммад ибн Амрдан хабар берди, у Абу Саламадан, у ал-Муғира ибн Шуъбадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатхонага борганларида узоқлашиб кетардилар. У деди: Бир сафарларида ҳожатлари учун кетдилар, сўнг: «Менга таҳорат (суви) келтир,» дедилар. Мен у кишига таҳорат (суви) келтирдим, у таҳорат қилдилар ва икки махси устига масъҳ тортдилар. Шайх деди: Исмоил — у Ибн Жаъфар ибн Абу Касир ал-Қоридир.