أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُرْوَةَ، وَعَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتُحِيضَتْ أُمُّ حَبِيبَةَ بِنْتُ جَحْشٍ سَبْعَ سِنِينَ فَاشْتَكَتْ ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ هَذِهِ لَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ وَلَكِنْ هَذَا عِرْقٌ فَاغْتَسِلِي ثُمَّ صَلِّي " .
Бизга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: бизга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у Урва ва Амрадан, улар Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Умм Ҳабиба бинт Жаҳш етти йил истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) билан оғриди ва буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га шикоят қилди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу ҳайз эмас, балки бу бир томирдир. Бас, ғусл қил, сўнгра намоз ўқи,» дедилар.