أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْحَسَنِ بْنِ شَقِيقٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبِي قَالَ، أَنْبَأَنَا أَبُو حَمْزَةَ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ سَمِعْتُ عُمَرَ، يَقُولُ وَاللَّهِ إِنِّي لأَنْهَاكُمْ عَنِ الْمُتْعَةِ، وَإِنَّهَا، لَفِي كِتَابِ اللَّهِ وَلَقَدْ فَعَلَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْنِي الْعُمْرَةَ فِي الْحَجِّ .
Бизга Муҳаммад ибн Али ибн ал-Ҳасан ибн Шақиқ хабар берди, у деди: бизга отам хабар берди, у деди: бизга Абу Ҳамза хабар берди, Мутаррифдан, у Салама ибн Куҳайлдан, у Товусдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Умарнинг шундай деганини эшитдим: «Валлаҳи, мен сизларни мутъа (таматтуъ)дан қайтараман, ҳолбуки у Аллаҳнинг Китобида (зикр қилинган) ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни қилганлар» — яъни ҳажда умрани (қилишни) назарда тутди.