أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَبَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ الْبَرَّاءِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَصْحَابُهُ لِصُبْحِ رَابِعَةٍ وَهُمْ يُلَبُّونَ بِالْحَجِّ فَأَمَرَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَحِلُّوا .
Бизга Муҳаммад ибн Маъмар хабар берди, у деди: бизга Ҳаббон ривоят қилди, у деди: бизга Вуҳайб ривоят қилди, у деди: бизга Айюб, Абул-Олия ал-Барродан ривоят қилди, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва саҳобалари (Зул-ҳижжанинг) тўртинчи (куни) тонгида, ҳаж учун талбия айтган ҳолда келишди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга (эҳромдан) чиқишни буюрдилар.»