أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي بُكَيْرُ بْنُ عَطَاءٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ يَعْمَرَ الدِّيلِيَّ، قَالَ شَهِدْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بِعَرَفَةَ وَأَتَاهُ نَاسٌ مِنْ نَجْدٍ فَأَمَرُوا رَجُلاً فَسَأَلَهُ عَنِ الْحَجِّ فَقَالَ " الْحَجُّ عَرَفَةُ مَنْ جَاءَ لَيْلَةَ جَمْعٍ قَبْلَ صَلاَةِ الصُّبْحِ فَقَدْ أَدْرَكَ حَجَّهُ أَيَّامُ مِنًى ثَلاَثَةُ أَيَّامٍ { مَنْ تَعَجَّلَ فِي يَوْمَيْنِ فَلاَ إِثْمَ عَلَيْهِ وَمَنْ تَأَخَّرَ فَلاَ إِثْمَ عَلَيْهِ } " . ثُمَّ أَرْدَفَ رَجُلاً فَجَعَلَ يُنَادِي بِهَا فِي النَّاسِ .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: менга Букайр ибн Ато ривоят қилди, у деди: мен Абдурраҳмон ибн Яъмар ад-Дийлийнинг шундай деганини эшитдим: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни Арафотда кўрдим. Нажддан бир неча одамлар У Зотнинг олдиларига келди ва бир кишига буюриб, ундан ҳаж ҳақида сўрашди. Шунда У: «Ҳаж — Арафот(да туриш)дир. Ким Жамъ (Муздалифа) кечаси бомдод намозидан олдин (Арафотга) етиб келса, у ўз ҳажига етишибди. Мино кунлари уч кундир. «Ким икки кунда (кетишга) шошилса, унга гуноҳ йўқ; ким кечикса, унга ҳам гуноҳ йўқ,» (Бақара сураси, 203)» дедилар. Сўнгра бир кишини орқасига миндирди ва у буни одамлар орасида эълон қила бошлади.