أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَقِيلٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَقِيلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ سَبْرَةَ بْنِ أَبِي فَاكِهٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ الشَّيْطَانَ قَعَدَ لاِبْنِ آدَمَ بِأَطْرُقِهِ فَقَعَدَ لَهُ بِطَرِيقِ الإِسْلاَمِ فَقَالَ تُسْلِمُ وَتَذَرُ دِينَكَ وَدِينَ آبَائِكَ وَآبَاءِ أَبِيكَ فَعَصَاهُ فَأَسْلَمَ ثُمَّ قَعَدَ لَهُ بِطَرِيقِ الْهِجْرَةِ فَقَالَ تُهَاجِرُ وَتَدَعُ أَرْضَكَ وَسَمَاءَكَ وَإِنَّمَا مَثَلُ الْمُهَاجِرِ كَمَثَلِ الْفَرَسِ فِي الطِّوَلِ فَعَصَاهُ فَهَاجَرَ ثُمَّ قَعَدَ لَهُ بِطَرِيقِ الْجِهَادِ فَقَالَ تُجَاهِدُ فَهُوَ جَهْدُ النَّفْسِ وَالْمَالِ فَتُقَاتِلُ فَتُقْتَلُ فَتُنْكَحُ الْمَرْأَةُ وَيُقْسَمُ الْمَالُ فَعَصَاهُ فَجَاهَدَ " . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَمَنْ فَعَلَ ذَلِكَ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ وَمَنْ قُتِلَ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ وَإِنْ غَرِقَ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ أَوْ وَقَصَتْهُ دَابَّتُهُ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ " .
Менга Иброҳим ибн Яъқуб хабар берди, у деди: бизга Абун-Назр Ҳошим ибнул-Қосим ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ақил Абдуллаҳ ибн Ақил ривоят қилди, у деди: бизга Мусо ибнул-Мусайяб ривоят қилди, у Солим ибн Абил-Жаъддан, у Сабра ибн Аби Фокиҳдан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Албатта, шайтон Одам боласининг йўлларида ўтириб олади. У уни Ислом йўлида пойлаб ўтирди-да: Сен Исломни қабул қилиб, ўзингнинг дининг, ота-боболаринг дини ва оталаринг отаси динини тарк этасанми? деди. Аммо (банда) унга итоат қилмади ва Исломни қабул қилди. Сўнг у уни ҳижрат йўлида пойлаб ўтирди-да: Сен ҳижрат қилиб, еринг ва осмонингни тарк этасанми? Ҳижрат қилувчининг масали худди хивич (қозиқ)га боғланган отнинг масалига ўхшайди, деди. Аммо (банда) унга итоат қилмади ва ҳижрат қилди. Сўнг у уни жиҳод йўлида пойлаб ўтирди-да: Сен жиҳод қиласанми? Бу — жон ва молни қийнашдир; сен жанг қиласан, ўлдириласан, хотининг (бошқага) никоҳланади, молингса тақсимланади, деди. Аммо (банда) унга итоат қилмади ва жиҳод қилди,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким шуни қилса, Аллаҳ азза ва жалла уни жаннатга киритиши ҳақ (вожиб) бўлади. Ким ўлдирилса, Аллаҳ азза ва жалла уни жаннатга киритиши ҳақ бўлади. Агар у чўкиб кетса ҳам, Аллаҳ уни жаннатга киритиши ҳақ бўлади. Ёки улови уни (йиқитиб) бўйнини синдирса ҳам, Аллаҳ уни жаннатга киритиши ҳақ бўлади,» дедилар.