أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تُسْتَأْمَرُ الْيَتِيمَةُ فِي نَفْسِهَا فَإِنْ سَكَتَتْ فَهُوَ إِذْنُهَا وَإِنْ أَبَتْ فَلاَ جَوَازَ عَلَيْهَا " .
Бизга Амр ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, у деди: бизга Абу Салама ривоят қилди, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Етим қиздан ўзи ҳақида рухсат сўралади, агар у сукут қилса, бу унинг изнидир; агар у рад этса, унга (мажбурлаш) жоиз эмас,» дедилар.