أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَحْيَى بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَحْبُوبُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، - يَعْنِي الْفَزَارِيَّ - عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ الْخَيْلُ ثَلاَثَةٌ فَهِيَ لِرَجُلٍ أَجْرٌ وَهِيَ لِرَجُلٍ سَتْرٌ وَهِيَ عَلَى رَجُلٍ وِزْرٌ فَأَمَّا الَّذِي هِيَ لَهُ أَجْرٌ فَالَّذِي يَحْتَبِسُهَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَيَتَّخِذُهَا لَهُ وَلاَ تُغَيِّبُ فِي بُطُونِهَا شَيْئًا إِلاَّ كُتِبَ لَهُ بِكُلِّ شَىْءٍ غَيَّبَتْ فِي بُطُونِهَا أَجْرٌ وَلَوْ عَرَضَتْ لَهُ مَرْجٌ " . وَسَاقَ الْحَدِيثَ .
Бизга Амр ибн Яҳё ибн ал-Ҳорис хабар бериб деди: бизга Маҳбуб ибн Мусо ривоят қилиб деди: бизга Абу Ишоқ — яъни ал-Фазорий — Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача. Отлар уч хилдир: у бир киши учун ажр, бир киши учун (камбағалликдан) ҳимоя, яна бир киши учун эса визр (гуноҳ)дир. Ажр бўладиганига келсак, у уни Аллаҳ йўлида сақлаб, ўзи учун (жиҳодга) тайёрлаб қўяди, отнинг қорнида нимаики ғойиб бўлса (еб ютса), унинг қорнида ғойиб бўлган ҳар бир нарса учун унга ажр ёзилади; агар у отини ўтлоққа қўйиб берса ҳам,» дедилар. Ва у ҳадисни (охиригача) келтирди.