أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ الْوَاحِدِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ، - وَهُوَ ابْنُ مُحَمَّدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ يَزِيدَ بْنِ صَالِحِ بْنِ صَبِيحٍ الْمُرِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ أَبِي عَبْلَةَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْجُرَشِيِّ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ نُفَيْلٍ الْكِنْدِيِّ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَذَالَ النَّاسُ الْخَيْلَ وَوَضَعُوا السِّلاَحَ وَقَالُوا لاَ جِهَادَ قَدْ وَضَعَتِ الْحَرْبُ أَوْزَارَهَا فَأَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِوَجْهِهِ وَقَالَ " كَذَبُوا الآنَ الآنَ جَاءَ الْقِتَالُ وَلاَ يَزَالُ مِنْ أُمَّتِي أُمَّةٌ يُقَاتِلُونَ عَلَى الْحَقِّ وَيُزِيغُ اللَّهُ لَهُمْ قُلُوبَ أَقْوَامٍ وَيَرْزُقُهُمْ مِنْهُمْ حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ وَحَتَّى يَأْتِيَ وَعْدُ اللَّهِ وَالْخَيْلُ مَعْقُودٌ فِي نَوَاصِيهَا الْخَيْرُ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ وَهُوَ يُوحَى إِلَىَّ أَنِّي مَقْبُوضٌ غَيْرَ مُلَبَّثٍ وَأَنْتُمْ تَتَّبِعُونِي أَفْنَادًا يَضْرِبُ بَعْضُكُمْ رِقَابَ بَعْضٍ وَعُقْرُ دَارِ الْمُؤْمِنِينَ الشَّامُ " .
Бизга Аҳмад ибн Абдулвоҳид хабар бериб деди: бизга Марвон — у Ибн Муҳаммаддир — ривоят қилиб деди: бизга Холид ибн Язид ибн Солиҳ ибн Сабиҳ ал-Муррий ривоят қилиб деди: бизга Иброҳим ибн Абу Аблаҳ ривоят қилиб, ал-Валид ибн Абдурраҳмон ал-Журашийдан, у Жубайр ибн Нуфайрдан, у Салама ибн Нуфайл ал-Киндийдан (ривоят қилиб) деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ўтирган эдим. Шунда бир киши: «Эй Расулаллаҳ! Одамлар отлардан кўнгил уздилар, қуролларни қўйдилар ва: жиҳод йўқ, уруш ўз оғирликларини қўйди, дейишяпти,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) юзларини (унга) буриб дедилар: «Улар ёлғон айтдилар. Мана энди, мана энди жанг келди. Умматимдан бир тоифа ҳақ учун жанг қилишда давом этади. Аллаҳ улар учун баъзи қавмларнинг қалбларини (ҳақдан) оғдириб қўяди ва уларнинг (ўлжа)ларидан ризқ беради, токи Соат қоим бўлгунча ва Аллаҳнинг ваъдаси келгунча. Отларнинг пешоналарига яхшилик тугиб қўйилгандир, Қиёмат кунигача. Менга ваҳий қилинмоқдаки, мен (яқинда) олинаман, узоқ қолмайман, сизлар эса менга тўп-тўп бўлиб эргашасизлар, бир-бирингизнинг бўйнингизни қиличлайсизлар. Мўминларнинг макони эса Шомдир,» дедилар.