أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ بَكَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ جَابِرًا، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى أَنَّهُ مَنْ أَعْمَرَ رَجُلاً عُمْرَى لَهُ وَلِعَقِبِهِ فَإِنَّهَا لِلَّذِي أُعْمِرَهَا يَرِثُهَا مِنْ صَاحِبِهَا الَّذِي أَعْطَاهَا مَا وَقَعَ مِنْ مَوَارِيثِ اللَّهِ وَحَقِّهِ .
Бизга Имрон ибн Баккор хабар бериб, деди: бизга Абул-Ямон ривоят қилди, деди: бизга Шуайб, аз-Зуҳрийдан ривоят қилди, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ривоят қилдики, Жобир (розияллаҳу анҳу) унга хабар бердики: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай ҳукм қилдилар: ким бирор кишига, ўша киши ва унинг авлодлари учун умро (умрбод ҳадя) берса, у унга умро берилган кишиники бўлади; уни ўша ҳадя берган соҳибидан, Аллаҳнинг мерос (ҳукмлари) ва унинг ҳаққи бўйича тушгани каби мерос қилиб олади.