أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، قَالَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى بِالْعُمْرَى أَنْ يَهَبَ الرَّجُلُ لِلرَّجُلِ وَلِعَقِبِهِ الْهِبَةَ وَيَسْتَثْنِي إِنْ حَدَثَ بِكَ حَدَثٌ وَبِعَقِبِكَ فَهُوَ إِلَىَّ وَإِلَى عَقِبِي إِنَّهَا لِمَنْ أُعْطِيَهَا وَلِعَقِبِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Язид хабар бериб, деди: бизга отам ривоят қилди, деди: бизга Саид ривоят қилди, деди: менга Язид ибн Абу Ҳабиб, Ибн Шиҳобдан, у Абу Саламадан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) умро ҳақида шундай ҳукм қилдилар: бир киши бошқа бир кишига ва унинг авлодларига ҳадяни бериб, Агар сенга ва авлодларингга бирор ҳодиса юз берса, у менга ва менинг авлодларимга қайтади, деб истисно қилса ҳам, у албатта ўзи берилган кишиники ва унинг авлодланикидир.