حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ مُسْلَّمٍ الْمِصِّيصِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ مُحَمَّدَ بْنَ قَيْسِ بْنِ مَخْرَمَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، تُحَدِّثُ قَالَتْ أَلاَ أُحَدِّثُكُمْ عَنِّي وَعَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قُلْنَا بَلَى . قَالَتْ لَمَّا كَانَتْ لَيْلَتِي الَّتِي هُوَ عِنْدِي تَعْنِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم انْقَلَبَ فَوَضَعَ نَعْلَيْهِ عِنْدَ رِجْلَيْهِ وَوَضَعَ رِدَاءَهُ وَبَسَطَ طَرَفَ إِزَارِهِ عَلَى فِرَاشِهِ فَلَمْ يَلْبَثْ إِلاَّ رَيْثَمَا ظَنَّ أَنِّي قَدْ رَقَدْتُ ثُمَّ انْتَعَلَ رُوَيْدًا وَأَخَذَ رِدَاءَهُ رُوَيْدًا ثُمَّ فَتَحَ الْبَابَ رُوَيْدًا وَخَرَجَ وَأَجَافَهُ رُوَيْدًا وَجَعَلْتُ دِرْعِي فِي رَأْسِي وَاخْتَمَرْتُ وَتَقَنَّعْتُ إِزَارِي فَانْطَلَقْتُ فِي إِثْرِهِ حَتَّى جَاءَ الْبَقِيعَ فَرَفَعَ يَدَيْهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ وَأَطَالَ الْقِيَامَ ثُمَّ انْحَرَفَ فَانْحَرَفْتُ فَأَسْرَعَ فَأَسْرَعْتُ فَهَرْوَلَ فَهَرْوَلْتُ فَأَحْضَرَ فَأَحْضَرْتُ وَسَبَقْتُهُ فَدَخَلْتُ فَلَيْسَ إِلاَّ أَنِ اضْطَجَعْتُ فَدَخَلَ فَقَالَ " مَا لَكِ يَا عَائِشَةُ حَشْيَا رَابِيَةً " . قَالَتْ لاَ . قَالَ " لَتُخْبِرِنِّي أَوْ لَيُخْبِرَنِّي اللَّطِيفُ الْخَبِيرُ " . قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي فَأَخْبَرْتُهُ الْخَبَرَ . قَالَ " فَأَنْتِ السَّوَادُ الَّذِي رَأَيْتُهُ أَمَامِي " . قَالَتْ نَعَمْ - قَالَتْ - فَلَهَدَنِي فِي صَدْرِي لَهْدَةً أَوْجَعَتْنِي ثُمَّ قَالَ " أَظَنَنْتِ أَنْ يَحِيفَ اللَّهُ عَلَيْكِ وَرَسُولُهُ " . قَالَتْ مَهْمَا يَكْتُمِ النَّاسُ فَقَدْ عَلِمَهُ اللَّهُ . قَالَ " نَعَمْ - قَالَ - فَإِنَّ جِبْرِيلَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ أَتَانِي حِينَ رَأَيْتِ وَلَمْ يَكُنْ يَدْخُلُ عَلَيْكِ وَقَدْ وَضَعْتِ ثِيَابَكِ فَنَادَانِي فَأَخْفَى مِنْكِ فَأَجَبْتُهُ فَأَخْفَيْتُ مِنْكِ فَظَنَنْتُ أَنْ قَدْ رَقَدْتِ وَخَشِيتُ أَنْ تَسْتَوْحِشِي فَأَمَرَنِي أَنْ آتِيَ أَهْلَ الْبَقِيعِ فَأَسْتَغْفِرَ لَهُمْ " . رَوَاهُ عَاصِمٌ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَامِرٍ عَنْ عَائِشَةَ عَلَى غَيْرِ هَذَا اللَّفْظِ .
Бизга Юсуф ибн Саид ибн Муслам ал-Миссисий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, ибн Журайждан, (у деди:) менга Абдуллаҳ ибн Абу Мулайка хабар бердики, у Муҳаммад ибн Қайс ибн Махраманинг бундай деяётганини эшитди: мен Оишанинг бундай ҳикоя қилаётганини эшитдим, у деди: ўзим ҳақимда ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳақида сизларга айтиб бермайми? Биз: «Албатта (айтинг),» дедик. У деди: У — яъни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — менинг олдимда бўлган кечамнинг навбати келганида (уйга) қайтиб келдилар, наълайнларини оёқлари ёнига қўйдилар, ридоларини ечиб, изорларининг бир четини тўшакларига ёйдилар. Мен ухлаб қолдим деб ўйлаганларича ўтирмай, наълайнларини оҳиста кийиб, ридоларини оҳиста олдилар, сўнг эшикни оҳиста очиб, чиқдилар ва уни оҳиста ёпдилар. Мен кўйлагимни бошимга олиб, рўмол ўраб, изоримни ёпиндим ва У зотнинг орқаларидан йўлга тушдим, ҳатто У Бақеъга келдилар. (У зот) қўлларини уч марта кўтардилар ва узоқ тик турдилар. Сўнг бурилдилар, мен ҳам бурилдим. У зот тезлашдилар, мен ҳам тезлашдим. У югурдилар, мен ҳам югурдим. У елиб бордилар, мен ҳам елиб бордим ва У зотдан ўзиб (уйга) кирдим. Мен ётиб олишим биланоқ У зот кириб: «Эй Оиша, нега ҳансираб, зўриқиб турибсан?» дедилар. У: «Йўқ,» деди. У зот: «Менга айтасанми ёки менга (энг) Латиф, (энг) Хабардор (Аллаҳ) хабар беради,» дедилар. Мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, отам ва онам сенга фидо бўлсин,» дедим ва У зотга воқеани айтиб бердим. У зот: «Демак, сен олдимда кўрган қора нарса ўзинг эдинг?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У деди: шунда У зот кўкрагимга шундай туртдиларки, менга оғриқ берди. Сўнг У зот: «Аллаҳ ва Унинг Расули сенга зулм қилади деб ўйладингми?» дедилар. У деди: мен: «Одамлар нимани яширсалар ҳам, Аллаҳ уни билади,» дедим. У зот: «Ҳа,» дедилар. У: «Сен кўрганингда Жибрил алайҳиссалом менга келди, аммо сен кийимингни ечиб қўйганинг учун у сенинг олдингга кирмади. У менга нидо қилди ва сендан яширди. Мен унга жавоб бердим ва сендан яширдим. Мен сен ухлаб қолди деб ўйладим ва ёлғиз қолиб қўрқиб кетишингдан хавфсирадим. Сўнг у менга Бақеъ аҳлига бориб, улар учун мағфират сўрашимни буюрди,» дедилар. Уни Осим Абдуллаҳ ибн Омирдан, у Оишадан, бу лафздан бошқача (лафз билан) ривоят қилди.