أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ نَاسًا أَوْ رِجَالاً مِنْ عُكْلٍ أَوْ عُرَيْنَةَ قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا أَهْلُ ضَرْعٍ وَلَمْ نَكُنْ أَهْلَ رِيفٍ . فَاسْتَوْخَمُوا الْمَدِينَةَ فَأَمَرَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذَوْدٍ وَرَاعٍ وَأَمَرَهُمْ أَنْ يَخْرُجُوا فِيهَا فَيَشْرَبُوا مِنْ لَبَنِهَا وَأَبْوَالِهَا فَلَمَّا صَحُّوا - وَكَانُوا بِنَاحِيَةِ الْحَرَّةِ - كَفَرُوا بَعْدَ إِسْلاَمِهِمْ وَقَتَلُوا رَاعِيَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاسْتَاقُوا الذَّوْدَ فَبَعَثَ الطَّلَبَ فِي آثَارِهِمْ فَأُتِيَ بِهِمْ فَسَمَّرَ أَعْيُنَهُمْ وَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ ثُمَّ تَرَكَهُمْ فِي الْحَرَّةِ عَلَى حَالِهِمْ حَتَّى مَاتُوا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Язид — у Ибн Зурайъ — ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилди, Анас ибн Молик уларга ривоят қилибдики, Укли ёки Урайналик кишилар ёки эркаклар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига келиб: «Эй Расулуллаҳ, биз чорвадор (чўл) аҳли эдик, деҳқончилик (қишлоқ) аҳли эмас эдик,» дедилар. Мадина (ҳавоси) уларга ёқмади. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга бир тўда туя ва чўпон (беришни) буюрдилар ва уларга улар билан чиқиб, сутлари ва сийдикларидан ичишни буюрдилар. Соғайгач — улар Ҳарра томонида эдилар — Исломларидан кейин куфр келтирдилар ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг чўпонини ўлдириб, туя тўдасини ҳайдаб кетдилар. У уларнинг ортидан қувчиларни юборди, улар келтирилди. У уларнинг кўзларига (қиздирилган темир) мих босди, қўл ва оёқларини кесди, сўнг уларни Ҳаррада шу ҳолатларича ўлгунча тарк этди.