أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ أُنَاسًا أَوْ رِجَالاً مِنْ عُكْلٍ قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَكَلَّمُوا بِالإِسْلاَمِ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا أَهْلُ ضَرْعٍ وَلَمْ نَكُنْ أَهْلَ رِيفٍ . وَاسْتَوْخَمُوا الْمَدِينَةَ فَأَمَرَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذَوْدٍ وَرَاعٍ وَأَمَرَهُمْ أَنْ يَخْرُجُوا فِيهَا فَيَشْرَبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا فَلَمَّا صَحُّوا وَكَانُوا بِنَاحِيَةِ الْحَرَّةِ كَفَرُوا بَعْدَ إِسْلاَمِهِمْ وَقَتَلُوا رَاعِيَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَاسْتَاقُوا الذَّوْدَ فَبَلَغَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَبَعَثَ الطَّلَبَ فِي آثَارِهْمِ فَأُتِيَ بِهِمْ فَسَمَرُوا أَعْيُنَهُمْ وَقَطَّعُوا أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ ثُمَّ تُرِكُوا فِي الْحَرَّةِ عَلَى حَالِهِمْ حَتَّى مَاتُوا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Саид ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилдики, Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу) уларга ривоят қилдики, Укл (қабиласи)дан баъзи одамлар ёки кишилар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдилар ва Ислом ҳақида гапирдилар. Сўнг улар: «Эй Расулаллаҳ, биз чорвадор халқмиз, деҳқончилик қилувчи халқ эмасмиз,» дедилар. Мадина (ҳавоси) уларга ёқмади. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улар учун бир подада туя ва чўпон (беришни) буюрдилар ва уларга шуларнинг олдига чиқиб, сутларидан ва сийдикларидан ичишни буюрдилар. Улар соғайганларида, Ҳарра атрофида бўлиб, Исломдан кейин куфр келтирдилар, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг чўпонини ўлдирдилар ва туяларни ҳайдаб кетдилар. Бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етди, у изларидан қувғинчилар юбордилар. Улар келтирилди, (жазо тариқасида) кўзларига (қиздирилган мих билан) доғ босилди, қўл-оёқлари кесилди, сўнг ўлгунча Ҳаррада ўша ҳолатда ташлаб қўйилдилар.