أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ تَوْبَةَ الْعَنْبَرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ قُدَامَةَ بْنِ عَنَزَةَ، عَنْ أَبِي بَرْزَةَ الأَسْلَمِيِّ، قَالَ أَغْلَظَ رَجُلٌ لأَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ فَقُلْتُ أَقْتُلُهُ فَانْتَهَرَنِي وَقَالَ لَيْسَ هَذَا لأَحَدٍ بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Муоз ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Тавба ал-Анбарийдан, у Абдуллаҳ ибн Қудома ибн Аназадан, у Абу Барза ал-Асламий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: бир киши Абу Бакр Сиддиқ (розияллаҳу анҳу)га қўполлик қилди. Мен: «Уни ўлдирайми?» дедим. У мени жеркиб: «Бу (ҳақ) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кейин ҳеч ким учун (жоиз) эмас,» деди.