أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ يَحْيَى بْنِ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ أَبِي الْبَخْتَرِيِّ، عَنْ أَبِي بَرْزَةَ، قَالَ تَغَيَّظَ أَبُو بَكْرٍ عَلَى رَجُلٍ فَقَالَ لَوْ أَمَرْتَنِي لَفَعَلْتُ . قَالَ أَمَا وَاللَّهِ مَا كَانَتْ لِبَشَرٍ بَعْدَ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у Яҳё ибн Ҳаммоддан (ривоят қилди), у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у Сулаймондан, у Амр ибн Муррадан, у Абул-Бахтарийдан, у Абу Барзадан (ривоят қилдики), у деди: «Абу Бакр бир кишига ғазабланди. Шунда мен: «Агар менга буюрсанг, мен (уни ўлдирардим) қилардим,» дедим. У: «Йўқ, Аллаҳга қасамки, Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан кейин ҳеч бир инсон учун бу (ҳуқуқ) йўқ эди,» деди.»