أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، عَنْ رَجُلٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَبْلَ الأَضْحَى بِيَوْمَيْنِ نُعْطِي الْجَذَعَتَيْنِ بِالثَّنِيَّةِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْجَذَعَةَ تُجْزِئُ مَا تُجْزِئُ مِنْهُ الثَّنِيَّةُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилиб, деди: бизга Шуъба, Осим ибн Кулайбдан (ривоят қилиб), у деди: «Отам бир кишидан ривоят қилиб айтаётганини эшитдим. У деди: «Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Қурбон (ҳайити)дан икки кун олдин эдик, биз иккита ёш (жазаъа) қўйни битта санийя (қўй)га берардик. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта жазаъа (қўй), санийя (қўй) етарли бўлган нарсада етарли бўлади,» дедилар.»