أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، فِي حَدِيثِهِ عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنِ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا فِي سَفَرٍ فَحَضَرَ الأَضْحَى فَجَعَلَ الرَّجُلُ مِنَّا يَشْتَرِي الْمُسِنَّةَ بِالْجَذَعَتَيْنِ وَالثَّلاَثَةِ فَقَالَ لَنَا رَجُلٌ مِنْ مُزَيْنَةَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَحَضَرَ هَذَا الْيَوْمُ فَجَعَلَ الرَّجُلُ يَطْلُبُ الْمُسِنَّةَ بِالْجَذَعَتَيْنِ وَالثَّلاَثَةِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الْجَذَعَ يُوفِي مِمَّا يُوفِي مِنْهُ الثَّنِيُّ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий ўз ҳадисида, Абул-Аҳвасдан, у Осим ибн Кулайбдан, у отасидан хабар бериб, у деди: «Биз бир сафарда эдик, Қурбон ҳайити етиб келди. Биздан бир киши (ёши катта) мусинна (қўй)ни иккита ёки учта ёш (жазаъа) қўйга сотиб ола бошлади. Бизга Музайна (қабиласи)дан бир киши шундай деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда эдик, мана шу кун етиб келди. Бир киши (ёши катта) мусинна (қўй)ни иккита ёки учта ёш (жазаъа) қўйга излай бошлади. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта жазаъ (қўй), саний (қўй) етарли бўлган нарсада етарли бўлади,» дедилар.»