أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ دَفَّتْ دَافَّةٌ مِنْ أَهْلِ الْبَادِيَةِ حَضْرَةَ الأَضْحَى فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كُلُوا وَادَّخِرُوا ثَلاَثًا " . فَلَمَّا كَانَ بَعْدَ ذَلِكَ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ النَّاسَ كَانُوا يَنْتَفِعُونَ مِنْ أَضَاحِيهِمْ يَجْمِلُونَ مِنْهَا الْوَدَكَ وَيَتَّخِذُونَ مِنْهَا الأَسْقِيَةَ . قَالَ " وَمَا ذَاكَ " . قَالَ الَّذِي نَهَيْتَ مِنْ إِمْسَاكِ لُحُومِ الأَضَاحِي . قَالَ " إِنَّمَا نَهَيْتُ لِلدَّافَّةِ الَّتِي دَفَّتْ كُلُوا وَادَّخِرُوا وَتَصَدَّقُوا " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Моликдан, у деди: менга Абдуллаҳ ибн Абу Бакр ривоят қилди, Амрадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Қурбон ҳайити яқинлашганда бадия (саҳро) аҳлидан бир жамоа (Мадинага) ёпирилиб келди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Енглар ва уч (кун) сақлаб қўйинглар,» дедилар. Шундан кейин улар: «Эй Расулуллаҳ, одамлар ўз қурбонликларидан фойдаланар эдилар: улардан мой чиқарар ва улардан меш (идиш) ясар эдилар,» дедилар. У зот: «Бу нима?» дедилар. (Биттаси:) «Сиз қурбонлик гўштларини сақлаб қўйишдан қайтарган нарсангиз,» деди. У зот: «Мен фақат ёпирилиб келган жамоа учун қайтарган эдим. Енглар, сақлаб қўйинглар ва садақа қилинглар,» дедилар.