حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَبِيعَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ اسْتَقْرَضَ مِنِّي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعِينَ أَلْفًا فَجَاءَهُ مَالٌ فَدَفَعَهُ إِلَىَّ وَقَالَ " بَارَكَ اللَّهُ لَكَ فِي أَهْلِكَ وَمَالِكَ إِنَّمَا جَزَاءُ السَّلَفِ الْحَمْدُ وَالأَدَاءُ " .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у Суфёндан, у Исмоил ибн Иброҳим ибн Абдуллаҳ ибн Абу Рабиадан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мендан қирқ минг (дирҳам) қарз олдилар. Сўнг у зотга мол келиб, уни менга қайтардилар ва: «Аллаҳ сенга оилангда ва молингда барака берсин. Қарзнинг мукофоти шунчаки (сотувчини) мақташ ва (қарзни) адо этишдир,» дедилар.