حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا اسْتَعَارَتْ مِنْ أَسْمَاءَ قِلاَدَةً فَهَلَكَتْ، فَبَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً، فَوَجَدَهَا فَأَدْرَكَتْهُمُ الصَّلاَةُ وَلَيْسَ مَعَهُمْ مَاءٌ فَصَلَّوْا، فَشَكَوْا ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ آيَةَ التَّيَمُّمِ. فَقَالَ أُسَيْدُ بْنُ حُضَيْرٍ لِعَائِشَةَ جَزَاكِ اللَّهُ خَيْرًا، فَوَاللَّهِ مَا نَزَلَ بِكِ أَمْرٌ تَكْرَهِينَهُ إِلاَّ جَعَلَ اللَّهُ ذَلِكِ لَكِ وَلِلْمُسْلِمِينَ فِيهِ خَيْرًا.
Бизга Закариё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Урва, отасидан, у Оишадан ривоят қилдики, у Асмодан бир маржон (тақинчоқ) қарз олиб, уни йўқотиб қўйди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишини (излашга) юбордилар, у уни топди. (Улар қайтаётганда) намоз (вақти) уларни топди, ёнларида сув йўқ эди, шу сабабли (сувсиз) намоз ўқидилар. Буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га шикоят қилдилар. Шунда Аллаҳ таяммум оятини нозил қилди. Усайд ибн Ҳузайр Оишага: «Аллаҳ сенга яхши мукофот берсин! Аллаҳга қасамки, сенга ёқмайдиган бирор иш тушмадики, илло Аллаҳ уни сен ва мусулмонлар учун яхшилик қилмаса,» деди.