أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَمَّادٍ، عَنْ أَبِي عَوَانَةَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ سَالِمٍ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ وَائِلٍ، أَنَّ أَبَاهُ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِرَجُلٍ قَدْ قَتَلَ رَجُلاً فَدَفَعَهُ إِلَى وَلِيِّ الْمَقْتُولِ يَقْتُلُهُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِجُلَسَائِهِ " الْقَاتِلُ وَالْمَقْتُولُ فِي النَّارِ " . قَالَ فَاتَّبَعَهُ رَجُلٌ فَأَخْبَرَهُ فَلَمَّا أَخْبَرَهُ تَرَكَهُ . قَالَ فَلَقَدْ رَأَيْتُهُ يَجُرُّ نِسْعَتَهُ حِينَ تَرَكَهُ يَذْهَبُ . فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِحَبِيبٍ فَقَالَ حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَشْوَعَ قَالَ وَذَكَرَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ الرَّجُلَ بِالْعَفْوِ .
Бизга Муҳаммад ибн Маъмар хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Ҳаммод ривоят қилди, Абу Авонадан, у Исмоил ибн Солимдан, у Алқама ибн Воилдан (ривоят қилдики), отаси уларга ривоят қилиб (деди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бир кишини ўлдирган қотил келтирилди. У (Набий) уни ўлдирилганнинг валисига, ўлдириши учун топширди. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтирган кишиларига: «Қотил ҳам, ўлдирилган ҳам дўзахдадир,» дедилар. (Рови) деди: Шунда бир киши у (вали)нинг ортидан бориб, унга бу (гап)ни хабар берди. У (вали) бундан хабар топгач, уни (қотилни) қўйиб юборди. (Рови) деди: У (вали) уни қўйиб кетгизганида, мен унинг (қотилнинг) тасмасини судраб кетаётганини кўрдим. Мен буни Ҳабибга зикр қилган эдим, у деди: менга Саид ибн Ашваъ ривоят қилиб дедики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) у кишига кечишни буюрганини зикр қилди.