أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمِّي، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي يَزِيدُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ سَمِعْتُ نَوْفَلَ بْنَ مُعَاوِيَةَ، يَقُولُ صَلاَةٌ مَنْ فَاتَتْهُ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ . قَالَ ابْنُ عُمَرَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هِيَ صَلاَةُ الْعَصْرِ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саъд ибн Иброҳим ибн Саъд хабар берди, у деди: менга амаким ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Ишоқдан, у деди: менга Язид ибн Абу Ҳабиб ривоят қилди, у Ирок ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Навфал ибн Муовия: «Шундай бир намоз борки, кимнинг у қазо бўлса, гўё унинг аҳли ва моли талаб-тарожга учраган кабидир,» деганини эшитдим. Ибн Умар деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У аср намозидир,» дедилар.