حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الَّذِي تَفُوتُهُ صَلاَةُ الْعَصْرِ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَقَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ " أُتِرَ " . وَاخْتُلِفَ عَلَى أَيُّوبَ فِيهِ وَقَالَ الزُّهْرِيُّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " وُتِرَ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ривоят қилди, у Моликдан, у Нофедан, у ибн Умардан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Аср намози қўлдан бой берилган киши гўё аҳли ва молидан айрилгандек бўлади». Абу Довуд айтди: Убайдуллаҳ ибн Умар: «утира» деди. Ва Айюб ҳақида бунда ихтилоф қилинди. Зуҳрий Солимдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилиб: «вутира» деди.