أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ وَجَدَ بِهِنَّ حَلاَوَةَ الإِسْلاَمِ مَنْ كَانَ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَحَبَّ إِلَيْهِ مِمَّا سِوَاهُمَا وَمَنْ أَحَبَّ الْمَرْءَ لاَ يُحِبُّهُ إِلاَّ لِلَّهِ وَمَنْ يَكْرَهُ أَنْ يَرْجِعَ إِلَى الْكُفْرِ كَمَا يَكْرَهُ أَنْ يُلْقَى فِي النَّارِ " .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, Ҳумайддан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Уч (хислат) борки, кимда улар бўлса, улар орқали Исломнинг ҳаловатини топади: кимки учун Аллаҳ ва Унинг Расули улардан бошқа ҳамма нарсадан севимлироқ бўлса; кимки бир кишини фақат Аллаҳ учунгина севса; ва кимки оловга ташланишни ёмон кўргани каби куфрга қайтишни ёмон кўрса,» дедилар.