حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ وَجَدَ بِهِنَّ طَعْمَ الإِيمَانِ مَنْ كَانَ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَحَبَّ إِلَيْهِ مِمَّا سِوَاهُمَا وَأَنْ يُحِبَّ الْمَرْءَ لاَ يُحِبُّهُ إِلاَّ لِلَّهِ وَأَنْ يَكْرَهَ أَنْ يَعُودَ فِي الْكُفْرِ بَعْدَ إِذْ أَنْقَذَهُ اللَّهُ مِنْهُ كَمَا يَكْرَهُ أَنْ يُقْذَفَ فِي النَّارِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رَوَاهُ قَتَادَةُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, у Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилди)ки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уч (хислат) кимда бўлса, у улар билан иймоннинг лаззатини топади: Аллаҳ ва Унинг Расули унга улардан бошқа ҳамма нарсадан суюклироқ бўлиши; бир кишини фақат Аллаҳ учун севиши; ва Аллаҳ уни куфрдан қутқаргандан кейин, худди оловга ташланишни ёмон кўрганидек, яна куфрга қайтишни ёмон кўриши,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Қатода Анас ибн Моликдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам ривоят қилган.