أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَالِكٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، وَإِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي الْعَصْرَ ثُمَّ يَذْهَبُ الذَّاهِبُ إِلَى قُبَاءٍ فَقَالَ أَحَدُهُمَا فَيَأْتِيهِمْ وَهُمْ يُصَلُّونَ وَقَالَ الآخَرُ وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб деди: бизга Абдуллаҳ, Моликдан хабар берди, у деди: менга аз-Зуҳрий ва Ишоқ ибн Абдуллаҳ, Анасдан (ривоят қилди)ки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аср намозини ўқир эдилар, сўнг бир боргувчи Қубога борарди. Улардан бири: «Боргувчи уларнинг олдига улар намоз ўқиётган пайтда етиб борарди,» деди. Бошқаси эса: «Қуёш ҳали баланд эди,» деди.