أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ أَبِي الأَشْهَبِ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ طَرَفَةَ، عَنْ عَرْفَجَةَ بْنِ أَسْعَدَ بْنِ كَرِبٍ، - قَالَ وَكَانَ جَدُّهُ - قَالَ حَدَّثَنِي أَنَّهُ، رَأَى جَدَّهُ قَالَ أُصِيبَ أَنْفُهُ يَوْمَ الْكُلاَبِ فِي الْجَاهِلِيَّةِ قَالَ فَاتَّخَذَ أَنْفًا مِنْ فِضَّةٍ فَأَنْتَنَ عَلَيْهِ فَأَمَرَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَتَّخِذَهُ مِنْ ذَهَبٍ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурай ривоят қилди, у Абул-Ашҳабдан (ривоят қилиб) деди: менга Абдурраҳмон ибн Тарафа ривоят қилди, у Арфажа ибн Асъад ибн Карибдан — (Абдурраҳмон) деди: у (Арфажа) унинг бобоси эди — (Абдурраҳмон деди): у менга бобосини кўрганини айтиб ривоят қилди, у деди: унинг бурни жоҳилиятда Кулоб кунида (жангда) яраланган эди, деди: шунда у кумушдан бурун ясаттирди, аммо у (бурун) унга бадбўй бўлиб қолди, шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга уни олтиндан ясаттиришни буюрдилар.