أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا أَيُّوبَ الأَزْدِيَّ، يُحَدِّثُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، - قَالَ شُعْبَةُ كَانَ قَتَادَةُ يَرْفَعُهُ أَحْيَانًا وَأَحْيَانًا لاَ يَرْفَعُهُ - قَالَ " وَقْتُ صَلاَةِ الظُّهْرِ مَا لَمْ تَحْضُرِ الْعَصْرُ وَوَقْتُ صَلاَةِ الْعَصْرِ مَا لَمْ تَصْفَرَّ الشَّمْسُ وَوَقْتُ الْمَغْرِبِ مَا لَمْ يَسْقُطْ ثَوْرُ الشَّفَقِ وَوَقْتُ الْعِشَاءِ مَا لَمْ يَنْتَصِفِ اللَّيْلُ وَوَقْتُ الصُّبْحِ مَا لَمْ تَطْلُعِ الشَّمْسُ " .
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у деди: мен Абу Айюб ал-Аздийни эшитдим, у Абдуллаҳ ибн Амрдан ривоят қиларди — Шуъба деди: Қатода уни баъзан марфуъ (Набийга нисбат бериб) ривоят қиларди, баъзан марфуъ қилмасди — (Абдуллаҳ ибн Амр) деди: «Зуҳр намозининг вақти аср кирмагунча (давом этади), аср намозининг вақти қуёш сарғаймагунча, мағриб (намози)нинг вақти шафақнинг ёруғи кетмагунча, хуфтон (намози)нинг вақти тун ярмига етмагунча, ва субҳ (намози)нинг вақти қуёш чиқмагунча (давом этади).»