أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَعْقُوبُ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ جَاءَتِ امْرَأَةٌ بِبُرْدَةٍ - قَالَ سَهْلٌ - هَلْ تَدْرُونَ مَا الْبُرْدَةُ قَالُوا نَعَمْ هَذِهِ الشَّمْلَةُ مَنْسُوجٌ فِي حَاشِيَتِهَا . فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي نَسَجْتُ هَذِهِ بِيَدِي أَكْسُوكَهَا فَأَخَذَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُحْتَاجًا إِلَيْهَا فَخَرَجَ إِلَيْنَا وَإِنَّهَا لإِزَارُهُ .
Бизга Қутайба хабар бериб деди: бизга Яъқуб, Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъддан хабар берди. У деди: «Бир аёл бурда олиб келди.» Саҳл деди: «Бурда нималигини биласизми?» Улар: «Ҳа, бу четига (гул) тўқилган ёпинчиқдир,» дедилар. У (аёл): «Эй Расулуллаҳ, мен буни ўз қўлим билан тўқидим, сизга кийдирай (деб келтирдим),» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга эҳтиёжлари борлиги учун уни олдилар ва уни изор (белбоғ кийим) қилиб кийган ҳолатда бизнинг олдимизга чиқдилар.