أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، ح وَأَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالاَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، قَالَ سُئِلَ أَنَسٌ هَلِ اتَّخَذَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم خَاتَمًا قَالَ نَعَمْ أَخَّرَ لَيْلَةً صَلاَةَ الْعِشَاءِ الآخِرَةِ إِلَى قَرِيبٍ مِنْ شَطْرِ اللَّيْلِ فَلَمَّا أَنْ صَلَّى أَقْبَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ ثُمَّ قَالَ " إِنَّكُمْ لَنْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مَا انْتَظَرْتُمُوهَا " . قَالَ أَنَسٌ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى وَبِيصِ خَاتَمِهِ . فِي حَدِيثِ عَلِيٍّ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди; (бошқа йўл билан) бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ҳам хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди; иккаласи (Исмоил ва Холид) дедилар: бизга Ҳумайд ривоят қилди, у деди: Анасдан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) узук таққанмиди?» деб сўралди. У: «Ҳа,» деди. Бир кеча хуфтоннинг охирги намозини туннинг ярмига яқин вақтгача кечиктирди. Намозни ўқиб бўлгач, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) юзини бизга қаратдилар-да: «Сизлар намозни кутиб турган экансиз, ҳамон намозда (саналасиз),» дедилар. Анас деди: «Гўё мен ҳозир унинг узугининг йилтирашини кўриб тургандай бўламан.» Алининг ҳадисида: «туннинг ярмигача,» деб келади.