أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الْمَغْرِبِ ثُمَّ لَمْ يَخْرُجْ إِلَيْنَا حَتَّى ذَهَبَ شَطْرُ اللَّيْلِ فَخَرَجَ فَصَلَّى بِهِمْ ثُمَّ قَالَ " إِنَّ النَّاسَ قَدْ صَلُّوا وَنَامُوا وَأَنْتُمْ لَمْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مَا انْتَظَرْتُمُ الصَّلاَةَ وَلَوْلاَ ضَعْفُ الضَّعِيفِ وَسُقْمُ السَّقِيمِ لأَمَرْتُ بِهَذِهِ الصَّلاَةِ أَنْ تُؤَخَّرَ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ " .
Бизга Имрон ибн Мусо хабар берди, у деди: бизга Абдул-Ворис ривоят қилди, у деди: бизга Довуд ривоят қилди, Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга мағриб намозини ўқиб бердилар, сўнг туннинг ярми ўтгунча бизнинг олдимизга чиқмадилар. Сўнг чиқиб, уларга (намоз) ўқиб бердилар, кейин дедилар: «Одамлар намоз ўқиб ухлаб қолишди, сизлар эса намозни кутиб турган экансиз, ҳануз намозда (ҳисобланасиз). Агар заифнинг заифлиги ва касалнинг касаллиги бўлмаганда, бу намозни туннинг ярмига қадар кечиктиришни буюрардим.»