حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ صَلَّيْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَةَ الْعَتَمَةِ فَلَمْ يَخْرُجْ حَتَّى مَضَى نَحْوٌ مِنْ شَطْرِ اللَّيْلِ فَقَالَ " خُذُوا مَقَاعِدَكُمْ " . فَأَخَذْنَا مَقَاعِدَنَا فَقَالَ " إِنَّ النَّاسَ قَدْ صَلَّوْا وَأَخَذُوا مَضَاجِعَهُمْ وَإِنَّكُمْ لَنْ تَزَالُوا فِي صَلاَةٍ مَا انْتَظَرْتُمُ الصَّلاَةَ وَلَوْلاَ ضَعْفُ الضَّعِيفِ وَسَقَمُ السَّقِيمِ لأَخَّرْتُ هَذِهِ الصَّلاَةَ إِلَى شَطْرِ اللَّيْلِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Бишр ибнул Муфаззал ривоят қилди, бизга Довуд ибн Абу Ҳинд ривоят қилди, у Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди: У айтди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга Хуфтон намозини ўқидик. У кечанинг ярмига яқин вақт ўтгунча чиқмади. Сўнг у: «Жойларингизни эгалланглар» деди. Биз жойларимизни эгалладик. Шунда у: «Албатта, одамлар намоз ўқиб, ётоқларига ётдилар. Сизлар эса, намозни кутар экансизлар, доимо намозда бўласизлар. Агар заифнинг заифлиги ва касалнинг касаллиги бўлмаса эди, мен ушбу намозни кечанинг ярмига кечиктирган бўлардим» деди.