وَقَالَ الْمَكِّيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ،. وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي سَالِمٌ أَبُو النَّضْرِ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ احْتَجَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُجَيْرَةً مُخَصَّفَةً أَوْ حَصِيرًا، فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِيهَا، فَتَتَبَّعَ إِلَيْهِ رِجَالٌ وَجَاءُوا يُصَلُّونَ بِصَلاَتِهِ، ثُمَّ جَاءُوا لَيْلَةً فَحَضَرُوا وَأَبْطَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْهُمْ، فَلَمْ يَخْرُجْ إِلَيْهِمْ فَرَفَعُوا أَصْوَاتَهُمْ وَحَصَبُوا الْبَابَ، فَخَرَجَ إِلَيْهِمْ مُغْضَبًا فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا زَالَ بِكُمْ صَنِيعُكُمْ حَتَّى ظَنَنْتُ أَنَّهُ سَيُكْتَبُ عَلَيْكُمْ، فَعَلَيْكُمْ بِالصَّلاَةِ فِي بُيُوتِكُمْ، فَإِنَّ خَيْرَ صَلاَةِ الْمَرْءِ فِي بَيْتِهِ، إِلاَّ الصَّلاَةَ الْمَكْتُوبَةَ ".
Маккий: Бизга Абдуллаҳ ибн Саид; ва менга Муҳаммад ибн Зиёд: Бизга Муҳаммад ибн Жаъфар: Бизга Абдуллаҳ ибн Саид айтиб берди: Менга Умар ибн Убайдуллаҳнинг озоди Салим Абун Назр, у Буср ибн Саиддан, у Зайд ибн Собитдан (розияллаҳу анҳу) айтиб берди: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам (хурмо баргидан) тўқилган кичик бир ҳужра — ёки бўйра (билан) — ўзларига тўсиқ қилдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унда намоз ўқишга чиқдилар. У кишига бир неча киши эргашди ва у кишининг намози билан (бирга) намоз ўқий бошладилар. Сўнг бир кеча келдилар ва ҳозир бўлдилар, аммо Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга (чиқишни) кечиктирдилар, уларга (ташқари) чиқмадилар. Улар овозларини кўтардилар ва эшикни (тош билан) урдилар. У киши уларга ғазабли ҳолда чиқдилар ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга: «Сизларнинг бу қилиғингиз давом этаверди, ҳатто мен бу сизларга (фарз қилиб) ёзилиши мумкин деб гумон қилдим. Бас, уйларингизда намоз ўқишни (лозим тутинг), чунки кишининг энг яхши намози — фарз намоздан бошқаси — ўз уйидадир» дедилар.