وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا سَالِمٌ أَبُو النَّضْرِ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ احْتَجَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُجَيْرَةً بِخَصَفَةٍ أَوْ حَصِيرٍ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِيهَا - قَالَ - فَتَتَبَّعَ إِلَيْهِ رِجَالٌ وَجَاءُوا يُصَلُّونَ بِصَلاَتِهِ - قَالَ - ثُمَّ جَاءُوا لَيْلَةً فَحَضَرُوا وَأَبْطَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْهُمْ - قَالَ - فَلَمْ يَخْرُجْ إِلَيْهِمْ فَرَفَعُوا أَصْوَاتَهُمْ وَحَصَبُوا الْبَابَ فَخَرَجَ إِلَيْهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُغْضَبًا فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا زَالَ بِكُمْ صَنِيعُكُمْ حَتَّى ظَنَنْتُ أَنَّهُ سَيُكْتَبُ عَلَيْكُمْ فَعَلَيْكُمْ بِالصَّلاَةِ فِي بُيُوتِكُمْ فَإِنَّ خَيْرَ صَلاَةِ الْمَرْءِ فِي بَيْتِهِ إِلاَّ الصَّلاَةَ الْمَكْتُوبَةَ " .
Зайд ибн Собит айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзига бўйра (хасак) ёки ҳасирдан кичкина ҳужра (тўсиқ) ясади; бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқиб унда намоз ўқиди. Бас унга бир неча киши эргашди ва унинг намози билан намоз ўқишга келдилар. Кейин бир кеча келдилар ва ҳозир бўлдилар, аммо Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улардан кечикди; бас уларнинг олдига чиқмади. Бас улар овозларини кўтарди ва эшикни (тошча билан) урди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг олдига ғазабли ҳолда чиқди ва уларга: «Сизларнинг бу қилиғингиз давом этаверди, ҳатто мен у (намоз) сизларга фарз қилинар (ёзилар) деб ўйлади м. Бас сизларга уйларингизда намоз ўқиш лозим; чунки кишининг энг яхши намози — уйида (ўқиган)дир, фарз намоздан бошқаси» деди.