أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو عَامِرٍ، وَالنَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، وَوَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الْحَكَمِ، يُحَدِّثُ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ مَنْ سَرَّهُ أَنْ يُحَرِّمَ، - إِنْ كَانَ مُحَرِّمًا مَا حَرَّمَ اللَّهُ وَرَسُولُهُ - فَلْيُحَرِّمِ النَّبِيذَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, у деди: бизга Абу Омир, Назр ибн Шумайл ва Ваҳб ибн Жарир хабар бердилар, улар дедилар: бизга Шуъба, Салама ибн Куҳайлдан ривоят қилди, у деди: Абул-Ҳакамни эшитдим, у ривоят қилиб деди: Ибн Аббос: «Ким Аллаҳ ва Унинг Расули ҳаром қилган нарсани ҳаром қилишни — агар ҳаром қилувчи бўлса — ёқтирса, набизни ҳаром қилсин,» деди.