أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عُيَيْنَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ لاِبْنِ عَبَّاسٍ إِنِّي امْرُؤٌ مِنْ أَهْلِ خُرَاسَانَ وَإِنَّ أَرْضَنَا أَرْضٌ بَارِدَةٌ وَإِنَّا نَتَّخِذُ شَرَابًا نَشْرَبُهُ مِنَ الزَّبِيبِ وَالْعِنَبِ وَغَيْرِهِ وَقَدْ أُشْكِلَ عَلَىَّ . فَذَكَرَ لَهُ ضُرُوبًا مِنَ الأَشْرِبَةِ فَأَكْثَرَ حَتَّى ظَنَنْتُ أَنَّهُ لَمْ يَفْهَمْهُ فَقَالَ لَهُ ابْنُ عَبَّاسٍ إِنَّكَ قَدْ أَكْثَرْتَ عَلَىَّ اجْتَنِبْ مَا أَسْكَرَ مِنْ تَمْرٍ أَوْ زَبِيبٍ أَوْ غَيْرِهِ .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, у деди: бизга Абдуллаҳ, Уяйна ибн Абдурраҳмондан, у отасидан хабар берди. У деди: бир киши Ибн Аббосга: «Мен Хуросон аҳлидан бўлган кишиман, бизнинг еримиз совуқ ердир, биз майиз, узум ва бошқа нарсалардан ичимлик тайёрлаб ичамиз, бу менга мушкул бўлиб қолди,» деди ва унга ичимликларнинг турларини зикр қилиб, шу қадар кўпайтирдики, мен у (Ибн Аббос) уни тушунмади деб ўйладим. Шунда Ибн Аббос унга: «Сен менга кўп (гап)ни келтирдинг, хурмодан, майиздан ёки бошқа нарсадан бўлсин, маст қиладиган нарсадан сақлан,» деди.